Данас је 27 година од убиства српског свата у Сарајеву


Сахрана Николе Гардовића. Фото: Курир

Данас се навршава 25 година, од када су исламски екстремисти 1992. године убили српског свата Николу Гардовића испред Старе православне цркве на Башчаршији.

Никола Гардовић је био отац младожење а православни свештеник Раденко Мировић је рањен. Убице, које муслиманска власт у Сарајеву није ни покушала да идентификује и казни, спалиле су и српску заставу.

Тог 1. марта, у 14.30 часова, у цркви Светог Преображења у Новом Сарајеву обављено је вјенчање Милана Гардовића и Дијане Тамбур, након чега је свадбени ручак био организован у Дому свете Текле, у Старој православној цркви на Башчаршији.

После вјенчања, око стотину сватова у аутомобилској колони упутило се у Дом удаљен око седам километара. С обзиром да испред Старе цркве не постоји паркинг, колона је стала 150 до 200 метара даље, код Вијећнице, где су остављени аутомобили, а сватови су пошли пјешке према Црквеном дому.

Према свједочењима сватова и очевидаца, из пјешачке зоне на Башчаршији сватовима је пришао бијели „голф“ у којем су била четворица сарајевских криминалаца, а међу њима озлоглашени Расим Делалић-Ћело. Они су изашли из возила и покушали барјактарима да одузму српске заставе.

Дошло је до комешања, након чега су двојица младића запуцала и ранила српске сватове Мировића и Гардовића, који је преминуо неколико минута касније у колима Хитне помоћи.

Један од сватова – Ацо Јованчић рекао је да су се тог дана сватови окупљали у сарајевском насељу Алипашино Поље, а домаћини Гардовићи су на балкон свог стана, у складу са традиционалним српским обичајима, истакли заставу – српску тробојку.

„Међутим, већ тада смо међу комшијама примијетили њихову нетрпељивост и чули непримјерене и злураде коментаре,“ рекао је Јованчић. Он наводи да је десетак бандита покушало да дохвати и скине српску заставу, што им није дозвољено.

Провокације су ескалирале у порти цркве у Новом Сарајеву, јер су сватови били изложени псовкама, пријетњама и повицима: „Шта ћете ви овдје? Није ово Србија! Идите у Србију!“.

Никола Гардовић је покушао да одбрани сватове ријечима: „Шта то чините? Не кварите ми весеље, срам вас било!,“ након чега је пуцано у њега.

„Још осјећам његову врелу крв на рукама, а нисам заборавио ни како ме мој бивши колега полицајац игнорисао када сам га замолио да позове милицију и хитну медицинску помоћ. Тада ме ухватила паника – он не реагује, а поред нас… Кроз сву ту гужву, пролазе чак три медицинска аута и не гледају на нас, а Никола нам умире на рукама…“, сјећа се Јованчић, пензионисани полицајац.

За убиство Николе Гардовића нико није одговарао, иако је предратни сарајевски криминалац Расим Делалић-Ћело касније јавно признао да је убио Гардовића.

Кантонално тужилаштво у Сарајеву је тек почетком 2006. године покренуло судски процес против убице, али никада није окончан, јер је убијен 2008. године у Сарајеву.

Убиство српског свата које је касније послужило као изговор за рат и даље се злоупотребљава: 1. марта 1992. године у БиХ је одржан референдум о независности, на којем је 62,7 одсто муслиманских и хрватских бирача гласало за излазак из тадашње СФРЈ и у Федерацији се тај дан обиљежава као „дан независности“, док с друге стране Срби у Републици Српској овај датум доживљавају као дан када је донесена нелегитимна одлука муслиманског и хрватског народа против српских интереса и сјећање на стравичан злочин за које никада није задовољена правда.

Предлог Магацин-а:

Дан када је потпаљен фитиљ: Крвава српска свадба и спаљена српска застава – опомена заувијек
„Српски сват у Сарајеву убијен по налогу Изетбеговићеве странке“


Напиши коментар