Оглашена продаја земљишта државног ПКБ-а: Почетна цена хектара осам пута већа него што је платила Ал Дахра

Фото: Курир

ПКБ Корпорација, која је са мањим делом имовине остала у државном власништву, огласила је на продају 55 ха пољопривредног земљишта по почетној цени од 38.000 евра по хектару. Како је откривено у серијалу Инсајдера „Продаја“ , Ал Дахри је продата имовина ПКБ-а, али не и ПКБ.

У тој трансакцији, држава је пре само неколико месеци Ал Дахри продала 17.000 хектара за око 4.700 евра по хектару. Оглас за продају преосталог земљишта је и званична потврда истраживања Инсајдера да је држава испод сваке цене продала земљиште компанији из УАЕ.

Оглас о продаји дела преосталог земљишта у ПКБ-у, објављен је у Политици и у њему се наводи да ПКБ који је остао у државном влашниству и који после приватизавције располазе са око 11000 хектара земљиста, продаје парцелу величине 55 ха по почетној цени од 2,1 милион евра. Ова чињеница је и званична потврда истраживања Инсајдера које је објављено у серијалу „Продаја“ да је дрзава испод сваке цене продала 17.000 хектара земљиста компанији из УАЕ Ал Дахри.

Према истраживању Инсајдера, 17 000 ха пољопривредног земљишта Ал Дахра је платила 80 милиона евра, односно око 4700 евра по хектару. ПКБ сада продаје хектар земљишта по почетној цени , чак осам пута већој- 38 700 евра.

Парцела која је оглашена на продају део је имовинског пакета ПКБ-а који је изузет од продаје Ал Дахри. Налази се ван грађевинске зоне, односно није обухваћена Генералним урбанистичким планом, баш као и земљиште које је продато Ал Дахри.

Подсетимо, иако је у јавности створен утисак да је крајем прошле године приватизован комбинат са дуговима, уствари је продата само имовина, односно 17, 000 хектара земљишта опрема, објекти и стада. Ал Дахра је у октобру 2018. укупно платила око 120 милиона евра, уз обавезу инвестирања 30 милиона евра и наставак пољопривредне производње у наредне три године.

Инсајдер „Продаја“: Ал дахра може у наредне три године да прода земљиште за 190 милиона евра

Према уговору о продаји имовине ПКБ-а, Ал Дахра има право да у прве три године, без сагласности Министарства, прода по 10 одсто земљишта односно по 1680 хектара сваке године. Уколико би ту могућност и искористила и продала око 5 000 хектара земљишта по цени по којој га сада продаје ПКБ, на рачуну Ал Дахре би се могло наћи 190 милиона евра.

Аргумент представника власти био је и да је цена по којој је земљиште продато Ал Дахри реална, јер нема много заинтересованих за куповину великих земљишних површина као и да „нешто вреди онолико колико је неко спреман да плати“.

Ал Дахра је била једини понуђач на тендеру за продају имовине ПКБ-а. Имовина комбината продата је у другом покушају приватизације, након што се на први тендер расписан крајем 2015 нико није јавио. У међувремену, иако је на тржишту цена земљишта расла, процена вредности имовине ПКБ смањена је за трећину.

Осим тврдњи да је за земљиште ПКБ-а постигнута реална цена, представници власти су у серијалу Инсајдера о продаји ПКБ-а тврдили да је из продаје изузето земљиште обухваћено урбанистичким плановима као и земљиште које би потенцијално могло да затреба граду или држави.

Аутопут (не)прелази преко продатих парцела ПКБ-а

Међутим, новинари Инсајдера дошли су до документације која показује да је држава продала и парцеле ПКБ-а које ће јој бити неопходне за изградњу пута Београд- Зрењанин а које ће сада морати да откупљује од Ал Дахре по тржишној цени.

Потпредседница СНС Зорана Mихаjловић/Фото: Курир

Иако је Министарство грађевинарства и пре продаје имовине ПКБ-а објавило просторни план који показује да ће се пут градити на земљишту некадашњег ПКБ-а, ресорна министарка је након емитовања серијала Инајдера тврдила да се од овог пута одустало и да ће се градити ауто пут на „некој другој локацији“. Никаква документација о измени плана или градњи ауто пута до данас није објављена.

На питање Инсајдера где би уопште могао да се гради аутопут а да заобиђе парцеле некадашњег ПКБ-а, министарка Зорана Михајловић је одговорила да не зна трасу будућег пута али је и поред тога тврдила је да пут неће пролазити кроз парцеле продате Ал Дахри.

„Не могу да кажем отприлике, ја нисам такав геније као ви, ја заиста не знам куда, ја стварно не знам куда ће ићи аутопут и постоје стручњаци који се тиме баве. Замислите када би министар саобраћаја одређивао.  Не ради се брза саобраћајница, разлог зашто се не ради брза саобраћајница је зато што привредна активност ће бити много већа на територији Војводине и ми очекујемо прилив нових инвестиција. Ради се аутопут на потпуно новој локацији“, навела је Михајловић.

Упркос постојећим плановима, али и супротно тврдњи министарке Михајловић, премијерка Ане Брнабић је рекла да уопште није донета коначна одлука да ли ће бити грађен ауто-пут или брза саобраћајница.

“Постоји један процес у позадини где се ради на траси, и на томе да ли ће бити ауто пут или брза саобраћајница, где се још увек доносе одлуке. Ово су старе одлуке, оне могу да се мењају.

Ипак, о мењању тих одлука нема никаквих информација у Управи за капитална улагања Војводине која је по старом просторном плану спровела тендер и у новембру 2018 доделила ЦИП-у уговор за израду техничке документације за изградњу брзог пута Београд – Зрењанин.

О променама планова , по свему судећи није обавештен ни председник Александар Вучић који је у кампањи будућност Србије рекао да ће се пут до Зрењанина градити у дужини од 56 км, што је могуће једино уколико се гради постојећом трасом односно кроз парцеле продате Ал Дахри.

На основу података о парцелама ПКБ-а које су продате, види се да је готово немогуће изградити ауто-пут до Зрењанина, а да се заобиђе земљиште сада у власништву Ал Дахре. Могуће је да се веза између Београда и Зрењанина успостави преко Панчева, али би та траса била знатно дужа, а самим тим и скупља за изградњу.

Извор: Инсајдер, Маркоекономија

Напиши коментар