Пакрачко благо садржи трећу по величини библиотеку СПЦ после Патријаршије и Хиландара

Црква Свете Тројице у Пакрацу изграђена у раздобљу 1745-1768 године и једна је од најлепших цркава СПЦ

Пакрац,  у западној Славонији, уз Kрку, представља кључно културно и духовно добро Срба у данашњој Хрватској и сада се полако враћа на своје место уз бок Призрену, Сентандреји и Сремским Kарловцима.


Стручњаци Архива Војводине започели су попис српске архивске грађе у источној Славонији. У фокусу је црквена грађа, као и она која се чува под окриљем Српског културног центра у Вуковару.

Фото: Архив Војводине

О плановима да се у предстојећем периоду овај архиварски подухват прошири и на подручје западне Славоније, који би укључио библиотеку у Пакрацу, у уторак су у Новом Саду разговарали Његово преосвештенство владика славонски Јован идиректор Архива Војводине др Небојша Kузмановић.

Свесни смо значаја умрежавања унутар српског културног простора и желимо да понудимо своје стручно знање у попису, обради, каталогизацији и у крајњем кораку у дигитализацији грађе – рекао је др Kузмановић.

Стара епископска библиотека једна је од највреднијих српских библиотека. Ову стару библиотеку основао је још патријарх Арсеније III Чарнојевић, а сваки пакрачки, односно славонски епископ остављао је своју библиотеку овој централној епархијској књигохранилници. У фондовима ове библиотеке, поред старих рукописа, било је 112 србуља, највише чуваних и сачуваних у једној српској библиотеци. Данас, неизвесна је судбина старе Епископске библиотеке, ризнице, галерије епископских портрета из XVIII и XIX века, стилског намештаја и других раритета. Ризница старе Пакрачке епархије у којој су чуване вредне иконе и други литургијски и уметнички предмети из манастира Ораховице, Пакре и Свете Ане и бројних храмова, била је од великог значаја за историјат Срба на овим просторима. У току је обнова унутрашње зидне конструкције двора.

Владика Јован је казао да је Епархији славонској у подршку пружила бенедиктинска институција Hill Museum & Manuscript Library из Kолеџвила у Минесоти која је донирала неопходну опрему. Тиме је тек започет посао обраде и дигитализације огромног пакрачког блага.

– Уз већ позамашну збирку србуља, периодике и старих књига, недавно је у родном месту патријарха Павла, у селу Kућанци, пронађен велики дрвени сандук са крштеним књигама из 18. века, као и други и трећи том чувене „Историје разних славенских народов, најпаче Болгар, Хорватов и Сербов” Јована Рајића, која је објављена у Бечу 1795, те документи од којих неки датирају и из 1740. године – открио је владика и најавио да ће таквих открића врло вероватно још бити.

„Ту су наши рукописи и штампане књиге, и ово је друга библиотека у свету по броју наших штампаних књига.“

Владичански двор у Пакрацу, у позадини је Саборни храм Свете Тројице – Фото: Милена Ђорђевић/Телеграф

Пакрац, наиме, уз Kрку, представља кључно културно и духовно добро Срба у данашњој Хрватској и сада се полако враћа на своје место уз бок Призрену, Сентандреји и Сремским Kарловцима.

Током боравка у Новом Саду владика Јован посетио је Музеј присаједињења који је установљен и отворен прошле године поводом века од присаједињења војвођанских области Краљевини Србији.

Најбогатија

Библиотека у Пакрацу најзначајнија је српска библиотека западно од Дрине и Дунава и трећа по величини библиотека СПЦ после Патријаршије и Хиландара. Она садржи богату збирку раних српских штампаних књига и у том смислу богатија је само Матица српска. У библиотеци се чувају и прва издања Волтера и Русоа, један од пет Вукових превода Новог завета и једна од две постојеће књиге Јоакима Вујића.

Прочитај још:

Верско и културно присуство Срба у Западној Славонији
Патријарх одликовао Хрвата који је спасао српско црквено благо у Пакрацу

Извор: Новости

Напиши коментар