Подстичите децу да маштају, јер тако расту


Данашњи малишани проводе све више времена испред телевизора и компјутера, Фото: in4s.net

Свет модерне технологије прилично је лишен маште, а данашњи малишани проводе све више времена испред телевизора и компјутера. На тај начин они се не играју и не смишљају како ће се забавити. Родитељима је лакше да им пусте ДВД са омиљеним цртаћима или компјутерске игрице, али на дуже стазе, кажу психолози, то није добро решење.

Деца би требало да знају како да се забаве самостално, да измаштају неку игрицу када им је досадно и да се физички ангажују. Потребно им је подстицајно окружење које ће развијати њихову креативност.

А машта је бескрајна и веома утиче на развој дечије личности. Зато никада немојте опомињати дете ако је нацртало жуто море, зелено небо или црвену шуму. То је ствар маште и дозволите му да се развија, кад год и како год хоће.

Осим цртања и писање је одличан начин да се подстиче машта. Дете које пише песме или приче треба охрабривати да то ради што чешће. Одличан начин да развијате дечију машту је читање бајки, прича и играње занимљивих игара као што су „На слово на слово“, „Погоди предмет“ и сл.

Психолози тврде да деца почињу да развијају машту чим постану свесна света око себе. Временом како дете расте, граница између маште и стварности постаје све јаснија. До почетка друге године дете испољава развијену „репродуктивну“ машту идентификујући стварне предмете са онима које види у сликовницама и обрнуто. Касније када почне да црта, оно у тим шкработинама налази сличност са стварним предметима и полако се појављује тзв. „стваралачка“ машта која се касније развија кроз књиге, бајке и приче.

До предшколског узраста малишани нису у стању да увек разазнају шта је „измишљено“, а шта је стварно. Машта им је тада најинтезивнија, па је највише треба и подстицати.

Када деца крену у школу није лоше уписати их на курс или у школицу у којој ће моћи креативно да се изражавају. У зависности од афинитета, у уметничкој радионици, школици плеса или глуме, дете ће наставити да развија машту и негује своје таленте.

Истраживања показују да деца која потичу из породица у којима се отворено разговарало о свему, имају развијенију машту, искренија су, имају јасније жеље и идеје, немају страх од различитости, а често имају и већи коефициент интелигенције.

Разлика између маште и лажи

Једина „замка“ маштања јесте лаж, упозоравају психолози. Наиме, малишани са развијеном маштом понекад умеју добро да сакрију истину. Ипак, то не би требало претерано да вас брине, јер је то нормална фаза у одрастању.

До пете године, деца не умеју свесно да прећуте истину, а тек у осмој години способна су да смисле причу и заплет, са циљем да се извуку из неке непријатне ситуације или да избегну казну.

Отвореним разговором треба да подстичете искреност, али то значи да сте спремни да дете похвалите и када вам каже нешто што је непријатно и што се коси са вашим правилима васпитања. Објасните му да је сјајно то што уме да машта и смишља различите приче, али да је јако важно да их не користи када искрено разговарате.

Што су деца старија, разлика између лажи и истине постајаће све јаснија.

Зашто је машта важна?

Машта је незаменљива чар детињства, она представља дететов „душевни“ живот. Помоћу ње оно испуњава недостатак личног искуства и знања, проширује видике и умне способности. Стваралачка машта помаже детету да спозна свет око себе, усвоји основне појмове и правила, направи разлику између добра и зла.

Игра је најбоља основа да се машта правилно развија и треба је схватити као неопходну припрему за каснији живот. Она негује интелектуални развитак детета, отклања страх, јача сигурност, појачава вољу и повећава социјалне вештине.


Напиши коментар