Хормони (ипак) стижу у тањире?


Фото: Танјуг/Зоран Зестић

Да ли ће у прехрамбеној индустрији У Србији бити дозвољена употреба ГМО, антибиотика, пестицида. Пред посланицима измене Закона о безбедности хране које су подигле панику.


Важећи српски закон забрањује употребу антибиотика, хормона или генетски модификованих организама у прехрамбеној индустрији, али и стручњаци и грађани страхују да ће се све то ускоро наћи у нашој храни. И то по закону. У уторак су посланици скупштине почели расправу о Предлогу измена Закона о безбедности хране, а панику на друштвеним мрежама унела је ставка – Кодекс алиментаријус. То су стандарди којима се прописују колико се највише токсина, пестицида, ветеринарских лекова, хормона и антибиотика може наћи у храни. Надлежни кажу да нема места за страх.

У Министарству пољопривреде који је и предложио измене Закона о безбедности хране, истичу да не постоје никакви комитети, а ни експертска тела која се баве проблематиком око ГМО у оквиру Комисије за Кодекс алиментаријус.

– Примена ових стандарда и сродних докумената није обавезна, а објављени Кодекс документи земљама чланицама служе као основа при доношењу националне регулативе за безбедност хране – кажу у Министарству. – Тако је и велики део законодавства у Европској унији уградио ове стандарде.

Ипак, стручњаци у Србији питају зашто су ови стандарди потребни ако смо ми донели правилнике који дефинишу шта из аспекта безбедности свака намирница мора да задовољи. Антибиотици и хормони, према тим правилима, апсолутно су забрањени! Нејасно је да ли ће Кодексом алиментаријусом ова ставака бити „релаксирана“ или не.

С друге стране, Зелена странка тражи од Владе Србије да из процедуре повуче овај Предлог закона, јер он потпуно омогућава производњу и узгајање штетне и по здравље опасне, ГМ хране! закони Србије најстроже забрањују употребу и гајење ГМО, па је предлог новог закона, како тврде, у супротности са правним поретком наше земље.

– Свако увођење ГМО директан је атак на здравље грађана Србије, али и на економске потенцијале наше пољопривреде и економије – изјавио је Горан Чабради, председник Зелене странке. – Могућност узгоја и производње ГМ хране негативно ће утицати на извоз пољопривредних производа, јер је у већини земаља ЕУ и света промет ГМ хране потпуно забрањен. Такође, ГМО би на дужи рок контаминирали биодиверзитет и компромитовали производњу здраве, органске хране. Уз то Влада уводи у правни систем Кодекс алиметаријус, сет више од десетине хиљада различитих прописа и препорука, а неки од поглавља говоре о ГМО, као о семену, храни или сировини за производњу хране.

Прочитај још: Министар пољопривреде Србије: „У Србији остаје нулта толеранција на ГМО“

Зрачење за свежину намирница

Спорни Кодекс садржи и поглавље о коришћењу јонизујућег зрачења за озрачивање меса у циљу „одржавања свежине“, што је такође домаћим законодавством забрањено, али и због присуства радионуклида у озраченом месу, веома штетно по људско здравље, упозоравају из Зелене странке. На овај начин покушава се, кроз бочне законе, легитимисати ГМ храна – објашњава Чабради. – Иако је у образложењу закона невешто објашњено да ће ГМО третирати други закони, у самом Предлогу закона се то нигде не види и даје се легитимација ГМ храни.

Извор: Новости


Напиши коментар