На раскршћу геостратешких праваца Србија је морала бити потчињена


У Београду одржан научни скуп о поводима и последицама бомбардовања Савезне републике Југославије. Алекси Труд: Јасно је да су Обилић и „Трепча“ много важнији од права Албанаца.

Одговор на питање шта је прави повод НАТО агресије на СРЈ, налази се у рудном богатству Косова и Метохије! Данас, две деценије од окончања те неморалне и срамне војне интервенције, број присутних страних, пре свега америчких и немачких корпорација на Космету, јасно показује да су им Обилић и „Трепча“ много важнији од права Албанаца. Не заборавите да се у јужној српској покрајини налази око 15,7 милијарди тона лигнита, који може да се експлоатише наредних 200 година, а богата је и металом цирконом који се користи у изради ракетних глава, док су олово, цинк и бакар изузетног, натпросечног квалитета.

Ово је у понедељак рекао француски историчар Алекси Труд, професор Универзитета у Версају, један од покретача петиције којом се од Француске тражи повлачење признавања независности Косова. Он је на научном скупу „Двадесет година од НАТО агресије на СРЈ: поводи и последице“, одржаној у понедељак, 10. јуна у Београду, у организацији Института за политичке студије (ИПС), нагласио и да је план о стварању лажне државе Косово осмишљен још осамдесетих година:

– Американци су то учинили по рецепту који су применили у Никарагви и Хондурасу: изазовете нереде и грађански рат, а онда активирате своју индустријску машинерију и компаније да са те територије црпе све што им је потребно за привреду и војску. Истраживачима је одавно познато да је амерички војно-корпорацијски механизам био спреман за „рад“ на Косову и Метохији још у фебруару 1999. године и то је био сигуран знак да ће се НАТО обрушити на Србију. Знају западни политичари да су на Косову главне европске базе за продају хероина, за трафикинг и друге прљаве послове, али им је „Трепча“ важнија, профитабилнија. Зато ће и притисци и разноразне акције РОСУ на северу Косова бити све учесталије.

Отварајући ову конференцију у чијем раду је учествовало више од 20 историчара, политиколога, официра и лекара, Живојин Ђурић, директор Института за политичке студије, рекао је да се из године у годину прикупља све више релевантних података и о правим поводима и о правим последицама НАТО агресије на СРЈ.

Фото: Д. Миловановић/Новости

– Суштински узроци напада на нашу земљу нису хуманитарне природе, у сврху заштите албанског живља, већ су на страни неоимперијализма – рекао је Ђурић. – Они су геополитички, економски, чак и социолошки и културолошки. Непосредна агресија завршила се пре две деценије, али њене последице још трају. Прве су политичке и економске, а друге оне које и дан-данас утичу на здравље и животну средину.

Да велике силе повремено имају потребу да провере и потврђују „кредибилитет силе“, по речима историчара др Милета Бјелајца, најбоље је потврђено баш за време НАТО агресије на СРЈ. Али да би властитој и светској јавности „продале такав рат“, увек га „умотају“ у неки узвишен мотив – бригу за људе, угрожене мањине, људска права, демократију…

– Рат се желео из много разлога, а највише као преседан у међународним односима неопходан за даље акције у свету – казао је Бјелајац. – Ставити ОУН по страни и одлучивати по властитом нахођењу о „претњама“ миру. И, на овом пројекту није радила само једна држава. САД и Немачка су свој јасан став о Косову и Метохији имале још за време рата у Босни и Херцеговини. На раскршћу геостратешких праваца Србија је морала бити потчињена.

Доживели процват у Србији

Називање НАТО агресије хуманитарном акцијом гнусна је лаж – рекао је професор др Радослав Гаћиновић, научни саветник ИПС. – Истина је да су Албанци најсветлије тренутке свог развоја доживели баш у Србији. Први пут у својој историји имали су прилику да се образују и економски уздижу. Своје прве докторе наука добили су у Србији. Не заборавимо и да је сваки запослени у Србији одвајао један проценат своје месечне зараде за развој КиМ, што је било милион долара дневно.

Највећа америчка војна база изграђена после вијетнамског рата, ‘“Бондстил“ на Косову и Метохији
Бондстил

Једна од највећих опасности по мир у свету, коју је још 1959. препознао и презрео амерички председник Ајзенхауер јесте такозвани војноиндустријски комплекс – рекао је Алекси Труд. – Колико је он моћан, види се на примеру отимања Космета од Србије. Најпре су због своје безбедности подигли базу „Бондстил“, а онда је почео уплив корпорација. И све то, не случајно, врло близу раскрснице паневропских коридора четири, осам и десет.

Аутор: Ј. Матијевић
Извор: Новости

Напиши коментар