Вредна библиотека Високих Дечана ускоро ће бити дигитализована


Високи Дечани најлепши су споменик српске прошлости и културе у Метохији и на Косову. Од 2004. део је историје и културе човечанства. Најбоље очувану Немањићку задужбину свакодневно посећују иностране делегације и многобројни туристи.

Несвакидашњу лепоту Високих Дечана, храма који називају историјским срцем српске културе, лично доживе не само верујући. Из Метохије подно Проклетија понесу посебна осећања и враћају се Дечанима изнова.

Многи су у споменици записали своје утиске, а некадашњи доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито се са супругом Јованком само потписао. Књиге утисака чувају се у Дечанској библиотеци са капиталним монографијама и другим вредним издањима.

„Имамо практично од Оснивачке повеље манастира, па кроз цео турски период разна документа сачувана. Монаси су чували, наравно, документа која су им била потребна и за остваривање права на имовину“, каже јеромонах Петар, кустос манастира Високи Дечани.

Тако је светлост дана угледала збирка од 270 турских докумената из којих се види историјат манастира од почетка 16 столећа. Ту је и 65 фермана Сулејмана Величанственог, али и све оно што сведочи о српском трајању до данас.

„Настојимо поготову на енглеском да објавимо што више докумената, да странцима који се баве на разне начине Косовом и Метохијом понудимо историјске изворе не само о нашем манастиру, него уопште положај српског живља кроз историју Метохије“, наводи јеромонах Петар.

Вредна библиотека Дечана ускоро ће бити дигитализована, док је пројекат којим су обухваћени архитектура и сликарство задужбине Стефана Дечанског већ реализован.

У Вазнесењском храму врсни средњовековни уметници насликали су сваки дан у години, зато историчари уметности и фрескосликари за сликарство Високих Дечана кажу да је илустрована Библија.

Дигитални пројекат Дечана биће доступан у целом свету.

„Ови пројекти не само што популаришу лепоту и раскош средњовековне уметности Србије они су можемо рећи и најбољи амбасадори или мисионари нашег културног наслеђа“, додаје др Душан Вујичић, уредник Издавачке куће „Платонеум“ у Новом Саду.

Тако се дигитализацијом Високих Дечана на савремен начин потврђује да је то православно културно наслеђе, подигнуто у време процвата српске средњовековне државе и не може се преименовати.

Извор: РТС

Напиши коментар