Марко Милачић: Црна Гора и Срби



Многи су се у Црној Гори овајдили злоупотребљавајући Србе. Тешко је кренути у црногорску политику без те вештине. Рецимо, председник Црне Горе: предводио је српске ратове. Потом је почео водити своје. Који год рат је водио, није могао без Срба.

Српска Црква, српски језик, српски народ и „великосрпска инфраструктура”. Све је српско, и све се врти око српског, у Црној Гори, више него икад.

Ко год је желео нешто да направи у Црној Гори морао је да научи вештину манипулације Србима, у политици посебно: било да је власт или опозиција. И странци су схватили: да би успели њихови у суштини антисрпски политички пројекти, морали су их, и данас то чине са појединим опозиционим партијама, накалемити на оне партије са просрпским кореном. Док не узрасту. Потом се, по правилу, одричу српства. То је рецепт: без Срба се, на почетку, не може; без њих се, потом, мора. Ми смо од врховног субјекта историје у Црној Гори постали објекат, монета за поткусуривање и топовско месо.

Срби су у Црној Гори да преживљавају, а да – и то је тужни, досадашњи усуд – чак ни немају јединствену националну тежњу и јасно дефинисани народни интерес и визију. То је страховити куриозитет, само је важно да куриозитет не пређе у историјско лудило. Шта нам је чинити? Важно је обухватити тај куриозитет добрим, квалитетним циљевима и мудром визијом за будућност.

Такозвана грађанска држава већ доживљава трагичну судбину друштвеног предузећа. Оно што је свачије, није ничије. Без обзира на то што уставно уређење „мора” функционисати у складу са близином Европске уније и правилима политичке куртоазије европских центара моћи, ипак се ствари суштински морају постављати на основу реалних и Црна Гора је давно изгубила српску власт, али је остала ништа мање српска. И опет се све врти око Срба.одрживих могућности. Зато ни новоформирана западно-црногорска, дукљанска, монтенегринизована свест не може, показује да не може, носити државу. Прво, зато што је фалсификат који тежи да искорени и подвоји један исти, једнокрвни народ. Друго, зато што је недефинисана, трагична и контрадикторна са реалношћу. Треће зато што је споља пројектована, приватна и скучена. Једини народ који суштински може држати и носити црногорску државност је српски народ. Срби данас тачније и искреније од свих чувају и баштине идеју истинске црногорске свести и државности.

Да ли онда Срби треба да буду власт, питају поједини? Оно што је јасно, Срби треба да пожуре сами са собом. Треба да се окренемо једни другима и паметно одредимо циљеве, и то јасне и зреле политичке циљеве. Оно што је сигурно јасно јесте да је Црна Гора без Срба лудачка баханалија без могућности истинског развоја. Срби у Црној Гори су стабилан и зрео народ кога се свако плаши: циљеви Срба у Црној Гори су непредвидиви. То је мана која се не може надокнадити без политичких жртава и без ризика. Или без националне визије.

Ако буде довољно зрелости и одговорности, неће само своје место добити Срби, него ће и Црна Гора добити један потпуно нови живот и потенцијал, за добробит свих грађана Црне Горе. Зато Срби у Црној Гори не треба да учествују у стварању неке виртуелне грађанске Црне Горе која није ничија и у стварању друштвеног предузећа у којем данашњи директори самоуправљања постају бахати тајкуни и транзициони профитери.

Срби у Црној Гори треба да стварају Црну Гору и да од ње изграде дугорочну, богату, истински своју причу, са свим стрпљењем и разумевањем које подразумева родитељска одговорност. Разни ветрови дувају преко Срба. Компромитација Цркве, увлачење људи у лажне националне тежње, неоствариве пројекте, неоствариво богатство, свеопшта маргинализација, само су поветарци од тих ветрова. Све се и овде врти око Срба. Ко не научи да злоупотребљава Србе, нема добру судбину у политици Црне Горе. Зато су Србима важни национални интереси. Између грубих злоупотреба Срба које су неминовне и азбука сваког политичког моћника у Црној Гори, Срби морају наћи своје интересе и енергију ових злоупотреба морају каналисати у изградњу својих интереса.

Срби у Црној Гори треба да се окрену себи. Зашто да страдају када се последњих 30 година у Црној Гори све врти око њих, а вртеће се и наредних 30 година и много дуже, то је јасно и очигледно. Заблуде ће проћи, али потези које вучемо неће моћи да се врате уназад. Зато је време да будемо мудри, довољно смо били наивни. Сваки незрео потез, а нагледали смо их се у годинама за нама, јесте гомила изгубљеног времена, изгубљеног народа, изгубљене историје, културе и земље. Изгубљене Црне Горе. Изгубљених нас. Зато треба бити паметан и сложан, без великих објава и месијанског политичког театра, доћи до консензуса и промоције српског интереса у Црној Гори. У троуглу православних народа у Црној Гори једни се изјашњавају као Срби, други као Црногорци, трећи су синонимци који ћуте, или калкулишу, или су збуњени. Између ове три групе историјски су најзрелији Срби. Зато носимо и највећу одговорност за своје одлуке. А тек ћемо.

Марко Милачић пали нато заставу: Ружне крпе ружно горе. Фото: © Sputnik / Небојша Поповић

Црна Гора у којој Срби не одлучују о својој и о судбини своје Црне Горе, представља неодрживу и државно краткорочну причу, али искорењавање и паљење Црне Горе је пожар који ће највише коштати православни народ у Црној Гори, од којих Срби имају највише да изгубе.

Зато будући интерес Срба треба да буде да се побрину за Црну Гору и да однегују Црну Гору. Сувишно је рећи да је тако било кроз историју, док су други предавали Црну Гору Млечанима, Османлијама, фашистима, окупаторима и освајачима, Срби су је неговали како сами знају и умеју, како су својим бићем и мисијом научени на то. Неговао ју је Његош говорећи: „Србин српском роду своме…” Пре сваке капи крви проливене за слободу проливен је мудар дух који је изградио борбу за слободу, који се чува код Срба и без кога је Црна Гора један тренутни бљесак и инцидент у фантазијама авангардних, ограничених стваралаца, који иза авангарде крију своју глупост без талента или прост профит. Без Срба нема Црне Горе.

На новој генерацији политичара јесте да јасном визијом и животном посвећеношћу од Срба створе објекат нове историје Црне Горе, дајући наду и план, тиме наново стварајући његошевску, истинску и праву Црну Гору.

Аутор је председник Праве Црне Горе
Извор: Политика, Стање ствари


  • 120
    Shares

Напиши коментар