Србија као Сахара?!



Климатске промене које последњих деценију и по тресу планету неће према оценама научника заобићи Србију, за коју се предвиђа пораст температуре од 7,9 степени.

Нови Сад ће по температурама бити налик Даласу, а Београд Сан Антонију. То су истраживања угледног швајцарског истраживачког центра Краутер лаба.
Да је ово реалан сценарио, потврђено је ових дана јер је научнике шокирала вест, која долази из француских Алпа – планинар Брајан Местре открио је језеро на висини од 3.400 метара, за које тврди да раније није постојало. Наиме, глечер се растопио након топлотног таласа у централној Европи у јуну – и тако је настало језеро. Научници упозоравају да су топлотни таласи постали уобичајенији у Европи и да је то повезано са климатским променама.

– Време је да се огласи аларм. Само 10 дана екстремне топлоте било је довољно да се снег растопи и формира језеро… Ово је заиста алармантно, глечери широм света се топе експоненцијалном брзином – истакао је Местре.

Према најновијим истраживањима, које је објавио британски „Гардијан“, до 2050. године чак 77 одсто градова проћи ће кроз драматичне и потенцијално катастрофалне промене. У сваком делу света расте могућност метеоролошких појава које на том подручју нису биле забележене, и то за 22 одсто.

Истраживачи Краутер лаба су закључили да ће до 2050. градови северне полулопте, који тренутно имају умерену или хладну климу, у будућности климатски наликовати градовима који су 1.000 километара ближе екватору.

Да се клима „клима“ упозорава и Владимир Ђурђевић из Института за метеорологију и каже да је Балкан још пре тридесетак година у светским истраживањима означен као врела тачка.

– Лето је на глобалном нивоу топлије за један степен, а у нашем региону у просеку за 1,2 степена, што значи да годишња температура на Балкану расте брже од глобалног просека. Јаке суше, поплаве, врели топлотни таласи и шумски пожари биће учесталији, а то ће утицати на мању производњу хране – упозорава Ђурђевић.

Према његовим речима, предвиђања говоре да ће производња кукуруза у другој половини 21. века у просеку бити мања за готово 50 одсто уколико се на време не развију системи за наводњавање. Лета су, према речима овог стручњака, у Србији топлија за 1,5 степени него средином 20. века, а упозорава да ће због ових промена у другој половини 21. века нестати готово 90 одсто букових шума.

Нестају пиво и риба?!

Према предвиђањима светских научника, намирнице које су угрожене због паклених врућина и којима прети нестанак су пиво, кафа, чај, риба и кромпир. За 40 година, Гана и Обала Слоноваче очекују пораст просечне температуре за додатна два степена. Ове две земље су заслужне за две трећине извоза кафе у свету.

– Ако се настави постојећи тренд климатских промена, људи ће бити угрожени, рашће број преносилаца заразних болести, попут тиграстих комараца који шире грозницу Западног Нила – објашњава Ђурђевић.

Метеоролог РХМЗ Недељко Тодоровић каже да постоје периоди од 30 до 35 година са чешћом појавом врућих лета, па затим период од 30 до 35 година са хладнијим летима.

– Лето 2012. било је рекордно топло, али сва наша лета су „тропска“, нема лета да температура не прелази 30 степени, то су тропски дани по климатолошкој дефиницији – наводи Тодоровић.

Извор: vesti-online


Напиши коментар