У мионичком селу отворена прва банка семена и гена у Србији


Фото: zdravasrbija.com

У Србији је отворена прва банка семена и гена „Зрно“, у мионичком селу Паштрић, која има за циљ активно гајење старих сорти воћа, поврћа и житарица.

План је да се овакве банке семена покрену у сваком региону Србије, што ће истовремено обезбедити очување локалног биодиверзитета и већу зараду пољопривредницима, јер се такви производи због своје специфичне ароме више вреднују на тржишту, преноси магазин.

Банку семена у мионичком крају, богатом старим стаблима воћа, посебно јабука, крушака и шљива, основао је локални еколошки покрет „Оквир живота“ уз финансијску подршку организација „ОРЦА“ из Београда и Националне коалиције за децентрализацију Ниша.

Она се разликује од других банака семена по томе што није усмерена само на сакупљање и складиштење семена. Стручњаци у овој установи конзервирају, ревитализују и чувају локалне варијетете воћа, поврћа и житарица.

„Материјал којим у одредјеном тренутку располажемо доступан је свим пољопривредницима мионичког краја, посебно онима који су се определили за органску производњу. Размена је бесплатна и сваки клијент је у обавези да нам врати мањи део семена, а остало може да задржи“, рекла је координаторка тог пројекта, биолог Ивана Петровић.

Тренутно, како је навела, „завирују у баште“ и пописују старе сорте, а постоји и интересовање да се банка или библиотека семена оснује и у другим регионима.

Циљ је да се умножи материјал којим банка располаже, а како свака пољопривредна култура има своје специфичности у сакупљању, складиштењу и сетви, пољопривредницима је омогућено да се медјусобно повезују и размењују знања потребна за њихово узгајање.

Стручна подршка је неопходна, како је додала, и зато што пољопривредници могу понекад погрешно процене да ли неку врсту вреди узгајати.

То је, на пример, био случај са локалном подврстом пшенице у Турској, која је скоро изумрла, јер у приносима није била конкурентна другим сортама, али осамдесетих година прошлог века је утврдјено да је отпорна на низ патогена и да узгајивачи од ње могу да остваре добру зараду.

„Тако је и било и код нас. За лободу, која подсећа на спанаћ и махунарке боб и бамију, ретко ко је чуо и готово је немогуће пронаћи те биљке на нашим пијацама. Поврће је угроженије, јер су то углавном једногодишње биљке, стабла су стара и остајемо без материјала ако га не чувамо сваке године“, упозорила је Петровић.

Старе сорте обезбеђују разноврсност

Она је подсетила да је од некадашњих 7.000 врста јестивог биља, сада 75 одсто светске производње хране зависи од 12 врста биљака и пет врста животиња, при чему кукуруз, пиринач и пшеница доминирају у људској исхрани.

А старе сорте, навела је, осим што обезбедјују разноврсност, имају и ту предност да су отпорније и за њихово одржавање нису потребне „инфузије“ у виду великих количина пестицида, а мања су и улагања за дјубрење и наводњавање.

Она сматра и да би мала газдинства у Србији требало да гаје специфичне врсте, „јер оне доносе бољу зараду не само у пољоприверди већ и у другим привредним гранама, као што је туризам“.

„Нови тренд у туризму су неистражене мале средине, њихова традиција и домаћи специјалитети. Лења пита за странце је привлачнија од индустријске чоколаде и управо то треба да им понудимо“, поручила је Петровић.

Она је зато позвала све пољопривреднике који узгајају старе сорте да се јаве на е-маил адресу okvirzivota@gmail.com и да се придруже иницијативи.

У Србији је за ову област надлежно Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, а у њен развој активно су укључени и научни институти, попут Институтута за ратарство и повртарство у Новом Саду.

Овај институт располаже завидном колекцијом семена аутохтоних биљних врста, а Одељење за сунцокрет одржава банку гена и за потребе ФАО.

Представник те интситуције Асмунд Асдал за „Бизнис и финасије“ је рекао да је према процени Организације УН за храну и пољопривреду (ФАО), разноликост усева од 1900. године смањена за око 75 одсто и да су многе сорте нестале јер су пољопривредници прешли на производњу нових сорти воћа, поврћа и житарица.

„Семе може да буде уништено и због рата и сукоба, природних катастрофа или лошег управљања пољопривредом“, додао је Асдал за „Бизнис и финансије“ и истакао да нико у свету не може да установи колику је човечанство штету претрпело у храни и новцу због изумирања пољопривредних биљних врста.

Према његовим речима, ова врста рачунице се не може извести чак ни на годишњем нивоу, али упозорава да „губитак генетских ресурса представља и потенцијални губитак будуће производње хране и губитак прихода“.

Извор: Н1


Напиши коментар