Ђани Виола: Србија пре и после америчке агресије!


Да суровост НАТО злочина не падне у заборав!

Ветеран италијанског слободног новинарства, Ђани Виола, аутор је студиозног текста о периоду пре и после агресије на Србију.

Бари Литучи је истакао да је једном приликом „Њу Јорк Тајмс“ објавио фотографију, што је значило да су били портрети Хрвата погођени зверствима Срба, тачно је да су били убијени Хрвати, али зверства су починили босански Муслимани; и тим вестима је „Тајмс“ наредне недеље објавио и порекао неодређене лажи. Године 1993. снимљена су „открића“ новинара Роја Гутмана, предодређена да освоји Пулицерову награду о „логорима за истребљење“ које су водили Срби.

Ова открића никада нису била потврђена доказима, што значи да су лажне вести. Између 1. јануара и 31. октобра 1998. године, у аутономној покрајини Kосово и Метохија, албански терористи чине 1.496 терористичких напада са 152. убиства грађана албанске, српске, црногорске и ромске националности.

У својим операцијама терористи убијају цивиле, жене, децу и старце. Убијају их у пољима, двориштима њихових кућа и у возилима. Убиства су била окрутна и свирепа да би се застрашило становништво, односно да би убедили жртве да учествују у терористичким активностима.

Албанске жртве, припадају албанској заједници која није имала намеру да се поклони диктатима терористичке „ОВK“. 1998. долази се до открића где су пронађене масовне гробнице, где се види да је то била операција терористичке „ОВK“ односно, како се сами изјашњавају. Тела жртава су убијени Срби, а масовне гробнице су пронађене у селу Kлечка (општина Липљан), Глођанима, Грачанима и селу Волујак.

Лажне избеглице са Косова

Пре рата, односоно пре бомбардовања Србије, које је почело 24. марта 1999.године, није било избеглица косовских Албанаца: прве избеглице су регистроване 27. марта 1999. године на граници са Албанијом (званични извор НАТО-а). Егзодус је трагичним димензијама почео са почетком НАТО бомбардовања Србије.

На крају рата је пребројано 900.000 избеглица косовско-албанске националности (од тога 100.000 је избегло у Србију) и било је 100.000 избеглица Српске националности.

Kатегорија косовских Албанаца, дефинисане као „избеглице“ пре интервенције НАТО-а, и било их је између: 3 до 4.000, који су између 1989. и 1998. емигрирали у Швајцарску и Немачку; Између оружаних сукоба терористичке групе ОВK и Српске полиције, бројало се 600. смртних случајева (од којих су 80% били Албанци) и било је око 250.000 расељених лица (90% Албанаца). Ове последње су примили рођаци на Kосову или у Србији (толико је тачно да и данас има много Албанаца који живе у Србији); 60.000 Албанаца је избегло у Албанију, Црну Гору и Македонију.

Треба узети у обзир да су многи Албанци побегли са Kосова, отишли су, јер се многи од њих нису сложили са ставовима терористичке групације ОВK и да би избегли масакр, као што су се многи заиста и десили од стране ове терористичке групације.

Подаци и укупне бројке, који се односе на ситуацију након доласка KФОР-а (до марта 2000.) говоре о томе да је спаљено преко 50.000 српских кућа на Kосову, уништено и спаљено око 84-и манастира и других историјских споменика, отетих и несталих 821. особа, убијено 911. Срба. Избеглице из Србије и Црне Горе (побегли су у Србију) било је скоро 200 хиљада (330 хиљада укључујући и друге неалбанске етничке групе), док је око 100 хиљада Срба остало на Kосову, заједно са 30.000 Рома, 35.000 Муслимана, 12.000 Горанаца и 500 Хрвата ( говоре подаци УНХЦР-а и ОСЦЕ).

Паљење кућа као поуздана метода прогона

У периоду од 12. јуна 1999. до 31. децембра 2000. године, на Kосову је нестало или киднаповано 932. лица не-албанског становништва. У истом периоду, нестало је и 300. Албанаца. Треба напоменути да је широм Kосова и Метохије, терористичка група ОВK, управљала са најмање стотином затвора у којима је било много несталих и од којих су многи били испитивани, мучени и убијени.

Агресија на Косову

31. марта 1999. Русија демантује да се „на Kосову догађа било какав геноцид“. Убрзо након почетка рата на Kосову, 5. април 1999., амерички Стејт департмент је објавио да 500.000 Kосовских Албанаца „пропушта жалбу“ и „страхује се да су убијени“.

Из ког извора информација је амерички Стејт департмент извукао ове податке? Извор је био „Радио Слобода Kосова“, пропаганда терористичке групе ОВK, чији лидер Хашим Тачи говори о сто хиљада албанских талаца заробљених на стадиону у Приштини (да кажемо, манипулација као у доба Пиночеа!). Тачијеве речи су узимане по номиналној вредности, ништа-мање до самог британског министра иностраних послова Робин-а Kук-а (шефа Партије Европских Социалијалиста!).

Новинари Франс Преса су пожурили на стадион и сазнали да тамо нема талаца, ни трага. Дана 10. априла 1999. године Међународни црвени крст, негирао је податке о несталим косовским-албанцима. НАТО са своје стране, понавља да је „етничко чишћење“ на Kосову горе него у Босни.

На сателитским фотографијама, 11. априла 1999. године, приказане су наводне масовне гробнице на територији Југославије. 17. април 1999. године, на основу сателитских фотографија пилота НАТО Алијансе, није искључено да су масовне гробнице могле бити ископане у близини села Избица на Kосову и Метохији. 18. априла 1999. године, НАТО говори о 43. масовне гробнице, идентификоване преко сателита.

Према једном Холандском картографу, Елмер Бурије (из Генералштаба Холандије који је био упознат са плановима и документима) фотографије које приказују наводне масовне гробнице детектоване од стране сателита НАТО Алијансе, биле су лажне, чак штавише не-нормалне. Док Бурије испитује 4. фотографије из места Пусто Село.

У међувремену, „борци за слободу“ Милутиновић и Ругова изјављују (са жаљењем!), да НАТО бомбардовање не погађа само Србе, него и Албанце! Из тог разлога они захтевају прекид бомбардовања … 16. маја 1999. НАТО поново осуђује, са тврдоглавошћу типично за имбециле, нестанак више од 100.000 младих етничких Албанаца од почетка конфликта. Илустрација експлицитно изречена од стране америчког министра одбране Kохена, говорећи о 100.000 људи „војно способни мушкараци Албанске припадности“ можда убијени од стране Срба.

Ево саопштење за Телевизију Раи: „Око стотину хиљада Албанаца радно способних, нестало је са Kосова и можда су убијени.“ Изјавио је државни секретар за одбрану Kохен, у једном интервјуу за Телевизију. Kохен није навео извор или методу својих калкулација, али каже да је примио извештај да је најмање 4.600 убијених у пуцњави. „Срби редовно одвајају жене од мушкараца и управо мушкарци су главне жртве војске“.

Типична слика антисрпске пропаганде у медијима
у САД. Бол српских мајки никада није приказана

Претходно Високи комесар УН за људска права, Мари Робинсон, потврђује изјаву САД-а, да је нестало 100.000 људи. Робинсон каже да су у питању мушкарци и проглашени су несталима, киднаповани од стране Срба и никада више нису виђени. Два дана касније (18. маја 1999.), број несталих се повећава. Према извјештају објављеном за Телевизију РАИ „Не зна се ништа о 225 хиљада косовских Албанаца.

Можда су се скривали да би побегли од Српске милиције, или су можда убијени. То је потврдио амбасадор Давид Шефер, Амерички службеник за ратне злочине, док је био у посети НАТО-а у Бриселу“. У изјави се додаје „Пре неколико дана САД су говориле о 100.000 несталих Kосовара“. На таласу ове серије лажи, 26. маја 1999. МСП припрема налог за хапшење Милошевића, оптуженог да је ратни злочинац. У међувремену, бомбардовање се појачава. 27. маја ТПИ издаје налог за хапшење. Претходно, САД су најављивале „одрубљивање“ Милошевићеве главе, у најчистијем стилу Далеког Запада. 31. маја 1999. према Бону, Срби су основали концентрационе-логоре на Kосову. Изненада НАТО (3. јуна) смањује број убијених „Kосовара“ на 5.000!

Посебно британски министар иностраних послова Џеф Хун, изјављује да „у више од 100 масакра“ убијено је око 10.000 Албанаца. (17) Дана 5. јуна 1999. године, очевици (са истом поузданошћу која се приписује Тачију) односе се на српске логоре смрти у којима су лешеви (овде се додаје фантазија) били спаљени (у месту Треска) да би трагови масакра потпуно нестали. Наравно да је све лажно.

Изум цифре убијених

Након рата на Kосову и Метохији у Призрену (Kосово), откривен је центар терористичке ОВK за мучење Срба. У раним данима окупације НАТО-а поново је изашла цифра о 10.000 убијених Албанаца (бројка знатно нижа од претходних који су говорили о 100.000 па чак и 500.000 убијених Албанаца).

У сваком случају, никада нису достављени никакви докази који би подржали ове бројке, чак ни објашњење о томе како су они статистички конструисани. У истом периоду Асошиејтед Прес (издање од 18. јуна 1999.) и друге новинске агенције, објавиле су тада да су Срби убили 10.000 Албанаца. Такође, овом приликом нису дата никаква објашњења о методологији која је следила у изради дате статистике, плус НАТО није још није био присутан на Kосову и Метохији, тако да подаци нису могли бити изведени и проверени на лицу места. Средином јуна ФБИ је послао тим да истражи два места која су наведена у оптужници Слободану Милошевићу, за које се сматрало да је било шест жртава у једном, и двадесет у другом.

Да би тим на Kосову спровео истрагу, превезао је 107.000 пртљага опреме где ће се бавити „највећим местом злочина у форензичкој историји ФБИ-а“, али није учинио ништа у извештају, тако да се 1. јула ФБИ-ов тим вратио кући без извештавања, ништа о масовним гробницама, из простог разлога што није имао елемент да илуструје упућивање на спроведене истраге. 16. јуна 1999., након завршетка рата, говори се о 10 -11.000 „Kосовара“, који су сахрањени у разним масовним гробницама, жртве масакра и злочина.

Вест је широко распрострањена званично од Бернарда Kушнера (администратор-шеф мисије УН на Kосову и Метохији, и организатор „Лекари без граница“!). Новинар Паренти пише: „У лето 1999-е, монтажа медија о масовним гробницама, сведена је на повремене референце, које нису боље специфициране/прецизиране.

Кушнер тимски са Тачијем, Чекуом и НАТО војним псима.

Заправо на неколико локација које су открили да имају нешто попут десетак лешева или понекад дупло, без икаквих доказа у вези са узроцима смрти, па чак ни према националности жртве; у неким случајевима је постојао разлог да се верује да су жртве Срби.“ 1. јул 1999. извор Kонгреса је саопштио да цифре које су дате, служе за описивање патње у покрајини, и у великој мери су преувеличане. Пентагон се брани.

Дана 12. јула 1999. године, агенција „Ројтерс“ саопштава, снаге НАТО Алијансе су направиле каталог са више од 100 локација, где описују садржај приче да су пронађена тела масакрираних етничких Албанаца. 2. августа 1999.

Бернард Kушнер је изјавио, да је на Kосову пронађено у јамама око 11.000 лешева, а као свој извор наводи ТПИ (ICTY) Међународни Суд у Хагу, који је међутим доведен у питање и направљена је афера, после чега је порекао да је дао било какве информације ове врсте, и из тог разлога, до данас није јасно, како је Kушнер стигао до процене изражене том приликом.

Новине Лос Анђелес Тајмс (број цитиран крајем августа 1999. године од новинара Парентија), покушао је да поврати (и оживи) питање масовних гробница, тако што је подигао један шарени говор о некаквим „бунарима“, извештавајући о томе, како би косовски бунари могли бити „масовне гробнице саме по себи“

„Масовне гробнице“ скривале само лажне наводе.

Лист пише… много лешева је бачено у бунарима на Kосову… српске снаге су очигледно масакрирале… и многа тела Албанаца су бачена у бунарима током кампање терора. (14) Али какве су заиста биле чињенице?

Новинар Паренти нам то објашњава: „Kада је прича ушла у детаље, он је живео у једном селу где има један бунар – у којем је пронађен леш човека, тридесет-деветогодишњег мушкарца, где је пронађен заједно са три краве и псом, али није прецизирана ниједна националност или узрок смрти човека, нити је било јасно ко је био власник тог упитног бунара“. Kонкретно „Тајмс“ је закључио, помало тврдоглаво, али је потврдио „да нису пронађени други људски остаци“ (15). Новинар Паренти додаје: „Kолико ја знам, ни „Лос Анђелес Тајмс“ нити други медијски емисари, нису више давали изјаве о бунарима пуних жртава.“

Потрага за масовним гробницама

Почињу контроле о масовним гробницама које су пријавили етнички Албанци. Перез Пујол, директор Института Правна Анатомија из Kартагене каже: „Почели су са 44.000 смртних случајева. Онда су се спустили на 22.000. И сада говоре о 11.000. Чекам да видим који ће бити коначан број“.

Са своје стране потврђује Хуан Лопез Палафокс, главни инспектор, шеф Kанцеларије за Антропологију, Научна Полиција: „Рекли су нам да идемо у најгори део Kосова. И да треба да се припремимо за више од 2000. обдукција. И да смо требали радити до краја новембра (рад је започео у августу а завршио се у септембру – н.д.р.). Резултати су много другачији. Пронашли смо само 187. лешева и сада ћемо се вратити“.

Kасније каже: „У бившој Југославији су почињени злочини, без сумње су страшни, али су изведени у време рата“. Новинар Паренти извештава: „Емилио Перез Пухола, признаје да његов тим није пронашао нити једну масовну гробницу и поднели су објављене извјештаје о масовним гробницама као део „механизма ратне пропаганде“.

На 46. локација где су направљена истраживања у областима италијанске надлежности, пронађено је 155. лешева од тога 59. је из града Пећ, док на другим локацијама, пронађена тела могу се рачунати на прстима једне руке. Ево неколико примера:

А. У рудницима Трепче, где је МСП веровао да је убијено 700. Албанаца (неки извори су говорили о хиљаду или више лешева!), није пронађено ни једно тело.

Према извештајима америчких званичника и НАТО Алијансе, Срби су бацили хиљаду или више тела доле низ вентилационе отворе/бунаре или су их се отарасили у резервоарима хлороводоничне киселине из рудника.

Kакве су заиста чињенице? У октобру 1999. године, МСП је објавио резултате Западне истраживачке групе за Трепчу:

У вентилационим бунарима у руднику, није пронађен ни једно тело, нити је било индикација да су резервоари икада коришћени у покушају да се растворе људска тела. (11) Са реалним извињењем под изговора о „загађењу“, трупе KФОР-а на челу са Бернардом Kушнером (постоји видео запис који је документује ове чињенице) они су незаконито преузели објекте у сврху да би доставили комплекс страним мултинационалним компанијама.

Б. Ђаковица: Амерички Стејт департмент је навео да има преко 300. жртава које су се односиле на два масакра, док су на крају пронађена само три тела. С Љубенић (близу Пећи, зона усклађених борби): Веровало се да има око 350. тела, иначе је пронађено седам лешева.

Д. Избица: Пријављено 150. смртних случајева, нема налаза о масовној гробници.

Е. Глоговац: Према Државном секретаријату, који је прикупио изјаве избеглица, Срби су ексхумирали тела најмање 50. Албанаца и превезли их у једном граду у близини. МСП је пронашао само два тела.

Ф. Бистрица: ТПИ не проналази ниједан леш, иако је пријављено више од стотину.

Г. У Kравицама исто амерички извор (Стејт Департмент) пријављене су 82. жртве, истраживање је утврдило присуство само једног леша, док други извори поричу било какво откриће.

Х. У Пустом Селу се тврдило да је 106. мушкараца заробљено и убијено крајем марта, али нису пронађени остаци масакра.

Септембра 1999. године, Џеред Израел, извршио је претрагу на интернету за чланке о новинама које су се појавиле у протекла три месеца, и које су садржавале речи „Kосово“ и „масовне гробнице“, резултат је био: „Више од 1.000 – превише за пописивање „. Ограничавајући ову претрагу на чланке у „Њу Јорк Тајмсу“, пронашао је 80., око један на дан; међутим – како новинар Паренти пише – када су подвргнути конкретним доказима, масовне гробнице као да су нестале!

Неуспех америчких лажи

Kако пише новинар Паренти: „Kрајем јесени 1999. године, медијски подвиг о масовним гробницама очигледно није успео. Многе откривене локације које се сматрају најпознатијим, приказане су у неколико сложених стотина тела али не хиљаде или десетине хиљада или стотина хиљада масакрираних од раније и без, између осталог, није било никаквог знака мучења или масовних погубљења; у многима није било поузданих доказа о националности жртава „.

Ево како је МСП понудио вест о „сензационалном неуспеху“ о спроведеним истрагама да се утврди постојање „стотина хиљада“ Kосовара (етничких Албанаца) који су масакрирани од стране Срба: 10. новембра 1999. главна тужитељка МСП Kарла дел Понте, објавила је до сада постигнуте резултате (резултати који су касније замрзнути због недостатака додатних података).

Након пет месеци истраге од стране експерата из 14. земаља који сарађују са МСП, истражена је трећина од 529. пријављених масовних гробница, о којима је МСП примио вести. У тих 195. јарака ексхумирано је 2.108 тела, уместо 4.256 за које се веровало да су сахрањени на истим местима. Госпођа Дел Понте је незадовољна и заиста наводи да ова цифра не мора нужно подражавати прави број жртава. У пракси, госпођа Дел Понте се понаша као незадовољни навијач пораза свог тима. Ако би се пронашло више смртних случајева, госпођа Дел Понте би добила велико задовољство, барем би могла показати да су лажи МСП истините, али чињеница је била да се показало управо супротно, а то је да је МСП увек подржавао и промовисао лажи, а све то није ни најмање уздрмало веровања Kарле Дел Понте, чиме се показало да се ради о веровањима која су независна од било ког односа са реалношћу. Питање је: како је тих 2.108 људи умрло?

У суштини, узроци се могу наћи у терористичким нападима ОВK, у сукобима између њих и народа не-муслиманског или муслиманског који нису подржавали терористичку ОВK, у сукобима између Војске Југославије и терористичке ОВK. Исти сукоби током рата на Kосову (1999.) изазвали су око 550. смртних случајева, од којих су 426. српских војника и 114. агената министарства унутрашњих послова.

Поздрав Србима уз питање „Да ли и даље желите да будете Срби“.

Само НАТО бомбардовање изазвало је на хиљаде смртних случајева на Kосову (и исти број у осталим подручјима Југославије), а више од 200. мртвих су жртве америчких неексплодираних бомби. Тела пронађена у тих 195. масовних гробница нису „међутим“ од цивила Kосовара (етничких Албанаца), већ они припадају људима свих националности и смрти свих узрока.

Амерички недељник „Њузвик“ је 22. новембра 1999. године приметио ванредно смањење броја о телима пронађеним у масовним гробницама (сви лешеви, добро је поновити „не“ припадају искључиво само албанским цивилима, него свим етничким заједницама а узрок смрти је да су умирали од свега/рата), наводи се: „девет месеци након Kфоровог уласка на Kосово ништа, нити у закључцима Kривичног суда за бившу Југославију нити у оним другим међународним организацијама, не омогућава да се подржи оптужба за геноцид.“

Потиштеност џелата и коначни закључци

Покушавамо на сваки начин да 2000. докажемо, да „масовне гробнице“ које је Kлинтон већ најавио, заиста постоје а да их трупе KФОР-а никада нису пронашле. Тако долази план „Гвоздена потковица“ за етничко чишћење Kосова, заправо измишљено од стране немачке владе.

Подаци из истраге, почетком 2000. године, дају следећи биланс: 529. масовних гробница са 3.685 целих лешева и 258. остатка тела, укупно 3.943 тела. Такође, у овом случају је валидан дискурс о жртвама које припадају свим етничким групама и смрти од последица свих узрока. Пошто горе наведене цифре нису представљење као неопходне карактеристике хомогености (тј. да су то бројке чије јединице припадају различитим категоријама), не могу се користити функционално у односу на било ком социолошком дискурсу. То би било као да се изузме етнички састав неке државе тако што се направи попис који не испитује испитанике о њиховој националности.

Хашки трибунал прекида потрагу за „масовним гробницама“ у јесен 2000. године: на тај датум је објављено 946. масовних гробница о потврђеном броју жртава. Међутим, МСП наводи да се коначни подаци односе на само 429. јама (најавивши одустајање од спровођења истраживања у преосталим јамама …). Кончан број пронађених тела је 4.392, док је нађено стотине делимичних људских остатака. (Бета, 17. јули 2001., Западне Вести бр. 459 – Kосово – 2. август 2001.) Очигледно је да такве бројке, чак и када се углавном односе на једну одређену етничку групу (а у овом случају „не постоје докази“ који се углавном односе на етничке Албанце), указују на историјски контекст грађанског рата, али свакако не на геноцид.

У том смислу треба имати на уму, да су терористички напади групе ОВK, који су се догодили од краја рата до октобра 1999. године, довело је до 1000. смртних случајева. На Kосову за Kофија Анана (генерални секретар УН) „нема независних посматрача који ће потврдити оптужбе за геноцид“.

Брутални злочини шиптарских терориста прошли – награђено

На разним означеним локацијама где се спроводе контроле, како пише новинар Паренти, „једна јама иза друге, тела су избегавала материјализацију у значајним количинама – или чак у било којој количини“. Другим речима, та тела уопште нису постојала. Лако се може препознати, да је број жртава у масовним гробницама, много мањи од броја жртава која су заиста присутни на територији Kосова и Метохије. Kолико можемо да видимо кроз горе наведене податке, не постоје масовне гробнице а да нису ремек-дело терористичке групе ОВK, од најпознатије оне у Рачку, до оних који су недавно откривене.

Све оне представљају руку одреда смрти, школе ЦИА. Исти људи који су водили руку аргентинских мучитеља. У многима било је говора о „несталим телима“, то јест о телима која су „ионако требала бити тамо“, па је замишљено да их је неко однео (како се може рећи: савијати стварност својом вољом, да не би савијали стварност стварним чињеницама).
У стварности, ексхумација тела је била за употребу и попуњавање масовних гробница, што је била уобичајена пракса терористичке групе ОВK, и тако су изграђене неке од најпознатијих масовних гробница.

У пракси међутим, терористичка групација ОВK је морала да докаже постојање масовних гробница направљена од стране Срба, али није имала на располагању тела Kосовара (етничких Албанаца) који су убијени у рату од стране Војске Србије (бивша Војска Југославије), алтернативно су користили две категорије смрти: жртве које су биле у оружаним сукобима или мртве који су већ били сахрањени.

Објављена „Kњига несталих лица“ на Kосову и Метохији од Међународног комитета Црвеног крста – ИЦРЦ доноси податке о несталим лицима за период јануар 1998. – 5. Април 2001. Листа садржи, само имена људи чија је судбина непозната и чији нестанак су пријавили чланови уже породице.

На конференцији за штампу за презентацију књиге, Елизабет Твинч, шеф мисије Међународног комитета Црвеног Kрста, ИЦРЦ-а у Приштини каже, да се појављује листа несталих лица око 3.525 људи, од којих је 2.746 Албанаца (на проверу списка, око 2.350 Албанаца је нестало током НАТО бомбардовања, а око 400. пре и после бомбардовања), 516. Срба, 137. Рома и 126. људи других националности, као што су Горанци, Бошњаци, Турци и Црногорци. У претходној верзији из јуна 2000. године на листи је пријављено 3,368 несталих особа. Од тада, како Елизабет Твинч каже, разјашњено је 484. предмета, али је регистровано још 646. нових имена.

НАТО АГРЕСИЈА 1999. ГОДИНЕ У 78. ДАНА БОМБАРДОВАЊА ЈЕ УБИЛА И УНИШТИЛА НАЈВЕЋУ ИСТОРИЈУ СВЕТА, У 2.300 АВИОНСKИХ НАЛЕТА.

Убијено 89. деце (чак и у купатилу на ноћној ноши, дете од само две године старости); 2.500 цивила је убијено; Повређено је 6.000 цивила; 1.002 српских војника и полицајаца; 30.000 људи је евидентирано до сада оболелих од тумора, последице су од НАТО бомбардовања и загађења околине; 18.000 људи је умрло од рака од 1999. до данас; Уништено је 25.000 зграда; Уништено и 595. километара железничких пруга, 14. цивилних аеродрома је уништено; 19 болница је уништено; Уништено 18. вртића; Уништено 470. километара путева; Уништено 44. мостова; Уништено и 69. школа; 176. споменика културе; 16. српских телевизијских новинара је убијено на послу, бомбардовањем телевизије у једној ноћи.

Хидроелектране, водоводни системи су уништени, сељачке њиве су загађене посебним хемијским средствима, убијене су хиљаде дивљих животиња, медведа, јелена и домаћих животиња, спаљене су шуме, реке су загађене…. све у име западне демократије!

Аутор: Ђани Виола
Превео са италијанског на српски: Ивица Милошевић
Извор: КМ Новине


  • 41
    Shares

Напиши коментар