Бедеми у Шаркамену код Неготина исти као они у Риму!


Уместо да разоткрије своје тајне, касноантички локалитет „Врело“ у Шаркамену, чини се, из године у годину показује све већу мистерију. Истражујући овог лета простор између две куле западне капије, археолози су открили да се неуобичајено широк бедем простире све до јужне куле.

– Знали смо на простору капије да је бедем удвојен и да је ширине око пет и по метара, међутим, нисмо знали да је та ширина бедема све до јужне куле западне капије. Изузетно монументалан, широк бедем за који сад немамо неко функционално објашњење зашто би зид између те две куле и простор западне капије био те монументалне ширине – каже др Софија Петковић, виши научни сарадник Археолошког института у Београду, руководилац радова на „Врелу“.

Такви су бедеми, веле археолози, у архитектури Римског царства веома ретки. Они су резервисани само за престонице, типа бедема Аурелијановог у Риму, одбрамбених бедема Константинопоља…

– Ово је, ипак, једно мање утврђење, димензија 100 пута 100 метара. Чак и да је оно бранило царску резиденцију, таква ширина бедема је несхватљива – каже др Петковић.

Шаркаменско здање, квадратног облика, са 10 кула, откривају археолози, са унутрашње стране уз јужни, северни, западни и источни зид, има просторије у низу.

– Наша је идеја да све те просторије откријемо поступно. Радили смо сада на западном сектору, на просторијама у залеђу северне куле западне капије. Наша идеја и циљ је да у наредних неколико година читаву јужну половину овог утврђења, од западне капије ка југозападној кули, преко целог јужног бедема ка источној страни до источне капије, у потпуности конзервирамо и презентујемо јавности – каже Гордан Јањић, археолог и виши музејски саветник Музеја Крајине, координатор пројекта.

До археолошког налазишта, које је свету 1996. дало јединствен налаз, накит царице мајке, и даље нема асфалтираног пута. Екипа археолога, међутим, настоји да својим радом оправда очекивања Министарства културе, локалне самоуправе у Неготину и обе институције, Музеја Крајине и Археолошког института, те овај локалитет стави на мапу сталне археолошке туристичке понуде Србије, где му је одавно и место.

– Ради се на 30 километара од града, на пет километара од првог насељеног места, у једној речној долини у којој услови нису најадекватнији за петнаестак радника и четири члана стручне екипе. Али, ево ми се боримо седму годину заредом, као и пре тога 15 година, са вером и надом да ће ова наша археолошка истраживања допринети разјашњавању свих чињеница везаних за римског императора Максимина Дају, који је владао од 305. до 313. године. И не само разјашњавања у смислу археолошко-историјских чињеница, већ и у смислу конзервације и презентације овог локалитета, да би он могао што је пре могуће да постане предмет интересовања туриста и посетилаца – додаје Јањић.

Радници

Археолозима на „Врелу“ током ове кампање помагали су и чланови Омладинске задруге, али и Управа за извршење кривичних санкција, Окружни затвор у Неготину.

Истраживања

Иако је ово налазиште било познато још од 1889., када га је први пут забележио Феликс Каниц, а први скицирао архитекта Ђурђе Бошковић 1947., „Врело“ се први пут истраживало 1975., а интензивније тек од 1994. па све до 2003. После десетогодишње паузе, истраживања су настављена 2013. и од тада већ седам година су редовна.

Извор: Новости

  • 6
    Shares

Напиши коментар