Српски архитеткта узвраћа Американцима: Лепенци нису из увоза


Тезе о Лепенском виру изнете у „Њујорк тајмсу“ оповргава Христивоје Павловић. То је аутентична и аутохтона култура и није до нас стигла са Блиског истока

После више од пола века како је у светској штампи одјекнула прича о открићу јединственог локалитета надомак Гвоздене капије на Дунаву, Лепенски вир се управо нашао на страницама „Њујорк тајмса“. У тексту „Археолошка загонетка на Дунаву“ Џејмса Гормана (аутора књиге „Како саградити диносауруса“, са палеонтологом Џеком Орнером) истиче се да су пре око 8.000 година, уметници који су живели у овом преисторијском насељу исклесали готово 100 скулптура, чије главе изгледају као мешавина људских и рибљих обележја.

Ово налазиште, како се наводи у тексту, сведочи „о сусрету и мешању две културе и народа“, односно пољопривредника са Блиског истока и ловаца и сакупљача који су у то време живели на обалама Дунава. Као доказ за ову тезу, аутор текста позива се на ДНК анализе, на основу којих су пољопривредници пристигли из Анадолије и заједно са аутохтоним становништвом ових простора, створили јединствену културу. Један од саговорника њујоршког листа је и археолог др Душан Борић (сарадник на Италијанској академији за напредне студије Универзитета Колумбија), према чијим речима је истраживање Лепенског вира важније него икада раније.

Објављивање текста о нашем чувеном археолошком локалитету у светској штампи је само по себи добро и значајно, сматра архитекта Христивоје Павловић, аутор књиге „Кућа Лепенски вир“, истраживач и заљубљеник у древну културу. Међутим, како каже, теза изнета у овом чланку, према којој је, на основу теорија о Агрономским демографским транзицијама (АДТ), „неолитска културна револуција“ (чији је представник Лепенски вир) „увезена“ са Блиског истока – није уверљива.

– То би значило да Лепенски вир није аутентично европски, што није тачно – изричит је Павловић. – Реч је и о аутентичној и о аутохтоној култури.

Потврда за то су, према његовим речима, и јединствене скулптуре од дунавског пешчара, као и архитектура насеобина, која се не појављује ни на једном другом месту.

– Нисмо у Лепенском виру били „прва рука“ увоза културе са Блиског истока – додаје Павловић и подсећа да је покушаја да се на сличан начин оповргне аутентичност винчанске и старчевачке културе било, али да су сами били оповргнути.

Наш саговорник сматра да је то случај и са Лепенским виром, чија је јединственост неупитна:

– Подсетио бих на речи професора Драгослава Срејовића, који је открио Лепенски вир и говорио да му је јасно што као народ немамо поверења у своју будућност, али да не постоји разлог због кога бисмо сумњали у прошлост – закључује Павловић.

Реконструкција кућа у Лепенском виру у виђењу архитекте Павловића
Скулптуре и куће

Први портрети у људској цивилизацији, који су уједно и прва позната скулпторска дела, настала од дунавског облутка, нераскидиво су везана за архитектуру насеља Лепенског вира, тврди Христивоје Павловић. Према његовим речима, „лепенци“ су били узидани у куће становника насеља, над којим, на дан летње дугодневице, 21. јуна, Сунце излази два пута.

Извор: Новости

Напиши коментар