И муслимани су, на заповест мајора Гавриловића, кренули „напред у славу“

Срби-мухамеданци у одбрани Србије и Београда; извор: Фејсбук/Српска историја

Када је мајор Драгутин Гавриловић пред битку за Београд 1915. године у свом чувеном говору рекао српским војницима да су им имена избрисана из бројног стања, његове ријечи су биле упућене и 4. батаљону 10. пука Српске војске.

Њега су чинили регрути муслиманске вјероисповести из Рашке области, који су такође, по заповијести мајора, кренули „напријед у славу“ и положили животе за „образ Београда, наше престонице“.

Према подацима из војног архива, војвода Радомир Путник је изнио пред министарски савјет Краљевине Србије препоруку Врховне команде од 25. децембра 1914. да се у војску позову три годишта Муслимана са територија припојених Србији након Балканских ратова. Ријеч је о 5.956 младића из Рашке који су регрутовани и окупљени у два муслиманска батаљона.

Један од њих био је 4. батаљон чији је 10. кадровски пук заједно са 7. пуком био кичма одбране Београда. Према тим подацима, Мухамедански батаљон под командом каплара Шемса Мидовића из Сјенице, чинио је 15 одсто припадника српске војске у одбрани Београда прије 104 године и био је састављен искључиво од српских држављана мухамеданске вјероисповијести. Борци рашког Мухамеданског батаљона су држали једну од посљедњих барикада у одбрани Беорграда, која се налазила на потезу између данашњег Народног музеја и Народног позоришта, и сви су изгинули храбро за отаџбину бранећи Београд.

У то вријеме је било потпуно нормално да се припадници вјерских и националних мањина масовно одазивају позиву на мобилизацију. Не само Муслимани, већ и Јевреји и други су без двоумљења активно и храбро учествовали у свим биткама српске војске, повлачењу преко Албаније и пробоју Солунског фронта.

О томе рецимо свједочи и споменик Јеврејима погинулим за ослобођење Србије у Првом свјетском рату на Јеврејском гробљу у Београду.

Извор: ИН4С

Напиши коментар