Понос Србије: Осам научника међу светском елитом

Фото/Илустрација: rs.sputniknews.com

Истраживачи са универзитета Станфорд објавили су недавно резултате вишегодишњег истраживачког пројекта чији је основни циљ била евалуација близу седам милиона светских научника.

Аутори студије су креирали јавно доступну базу од нешто преко 100.000 најцитиранијих научника света, у којој се налази и осам српских научника, пише лист „Данас“.

Међу њима је пет академика: Иван Гутман, професор Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу, Душан Теодоровић, професор Саобраћајног факултета Универзитета у Београду, Владимир Костић, са Медицинског факултета УБ, Зоран Петровић, са Института за физику УБ и Никола Коњевић, професор Физичког факултета УБ, а сем њих у овој групи су и Магдалена Ђорђевић, са Института за физику УБ, Гордана Ћирић Марјановић, професорка Факултета за физичку хемију УБ и Ливија Цветићанин, са Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду.

Пласманом у ову групу наши научници су сврстани међу 1,5 одсто најбоље рангираних у свету.

Академик Душан Теодоровић објаснио је да је седам милиона светских истраживача рангирано је на основу више критеријума. Подаци о публикацијама и изворној цитираности су преузимани из базе СЦОПУС.

Методологија рангирања, коју су развили истраживачи са Станфорда, кажњава појаве вештачког подизања укупног броја цитата, као што је велики број аутоцитата и међусобно цитирање повезаних сарадника и колега организованих у мале међународне групе (тзв. „фарме цитирања“).

„Предложена методологија води рачуна о броју аутора на раду и покушава да спречи лажна ауторства, односно дописивање на научне радове оних који нису учествовали у истраживању. Значајно је истаћи да нова методологија рангирања води рачуна о укупном броју цитата, Хиршовом х индексу, Хиршовом х индексу модификованом због коауторства, броју цитата које има истраживач на самосталним радовима, броју цитата радова на којима је истраживач једини или први аутор и броју цитата радова на којима је истраживач једини, први или последњи аутор“,истиче Теодоровић.

Он верује да ће предложена методологија за рангирање бити широко коришћена у свету, због досад најсвеобухватније анализе научних резултата, али и због угледа институције која стоји иза ње.

Извор: Мондо

Напиши коментар