Сисак: Споменик дечијем логору оштећен, логорска зграда претворена у позориште

Некадашња главна зграда логора у Сиску, данас позната као Кристална коцка ведрине. Фото:Н икола Вукобратовић

У Сиску, градићу у коме су усташе имале највећи концлогор са српску дјецу са Козаре, данас нема правог помена на овај злочин, а зграда логора претворена је у простор за биоскоп и позориште и сада носи назив „Кристална коцка ведрине“.


Хрватски шовинисти и неки бискупи негирају систематски усташке логоре за дјецу и називају их „хуманитарним установама“, а усташофили упадају на комеморације са поздравима „За дом спремни“, наводи портал Експрес.

Скулптуру код моста од цигле у Сиску, посвећену побијеној дјеци, названу „Недовршене игре“, вандали су оштетили и сада пропада необиљежена.

Аутори споменика Габријела Колар лично је познавала дјецу која су приказана на скулптури.

– Наш бискуп Кошић каже да је овдје било прихватилиште, али ја бих хтјела да он буде у таквом прихватилишту – да мала дјеца сама брину о себи, на хладном поду, спавају у прљавом… Дјеца су овдје умирала – у парку код Дома културе дјеци су сипали прљаву воду из јаме и зато су умирала. Нису узимали пиштољ па убијали, него су нас тако убијали – и моја сестра је тако завршила овдје на гробљу – преноси Вечерњи лист ријечи Сишчанке Даре Бућан, која је била међу дјецом која су 1942. завршила у усташком логору.

Она је коментарисла иступ контроверзног бискупа Владе Кошића, који је био један од истакнутих особа при снимању и промоцији контроверзног документарца „Дјечје прихватилиште Сисак“ у коме се негирају злочини над српском дјецом.

Локални учитељ Сишчанин Анте Думбовић, један од хуманитараца који је са Дианом Будисављевић спасавао дјецу, евидентирао је 1.630 умрле дјеце усљед боравка у нехуманим условима у усташком логору у кратком времену.

И Бирн износи податак да је током Другог свјетског рата у логоре на територији усташке Независне Државе Хрватске интернирано на десетине хиљада дјеце.

Само 80 километара западно од Сиска Павелићеве усташе држале су још један логор за дјецу у тамошњем дворцу.

Познат је случај када је један од логораша Михајло Вељић говорио о својим сјећањима на ужасе дјечијег логора. Из оближње цркве на гробље је стигла група од око 50 људи са „противкомеморације“ и присутне на помену називала: „комуњарама“ и узвикивала усташке пароле.

Диана Будисављевић, која је спасила на хиљаде српске дјеце из усташких логора, описала је у свом дневнику ужасе којима су дјеца била изложена, те понашање злогласног усташког команданта Вјекослава Лубурића, званог Макс, који је пријетио свима који су спасавали малишане из логора у Старој Градишки.

Био је толико љут на људе који су дјеци покушавали ублажити патње да им је пријетио да ће – „нестати“, наводи Експрес.

Прочитај још: Још једно „достигнуће“ хрватске продукције: Филм „Дечије прихватилиште Сисак”

Извор: РТРС, Јадовно

Напиши коментар