Памет дијаспоре у служби отаџбине

Професор Јован Филиповић. Фото: Снимак екрана

Значајније од дознака и евра којима дијаспора помаже матици је њено знање, а део академског миљеа у Србији сматра да би оно било од велике користи за напредак земље и њених грађана.

Професор на Факултету организационих наука у Београду Јован Филиповић један је од оних који је кренуо у мисију спајања памети матице и дијапоре за добробит Србије. У напорима да расуту српску памет у дијаспори окупи у Мрежу Србије, он је створио највећу базу података која броји невероватних више од 8.000 доктора наука и докторанада.

Циљ је, како професор Филиповић појашњава за „Вести“, да се успостави веза стручњака ван и унутар српских граница на пословном, академско-истраживачком, културном, спортском и друштвеном плану, који ће бити добитна комбинација за њих, и што је још важније, за Србију.

– Реч је о партнерству експертске елите, односно националног језгра паметних и успешних, предузимљивих људи. И то оних који су у Србији, као и повратника у домовину и свих њих који су у иностранству, а желе да учествују у реформама. То треба да буде на обострану корист, да помогну домовини и остваре сопствене интересе, те да им буде од користи за послове којима се баве. Данас, у ери нових технологија, све је онлајн доступно, па иако су изван Србије могу да буду део њеног експертског миљеа – појашњава Филиповић, који се после доктората на Машинском факултету Пурдуе Университџ у Сједињеним Америчким Државама вратио кући.

Пример Израела и Грчке

Он износи пример Израела и Грчке који имају и негују повезаност људи у матици и дијаспори. За исто се залаже и Група експерата за просперитет Србије (ГЕПС) на чијем је Филиповић челу.

– Одлазак младих и школованих у иностранство на који се гледа као на хендикеп, желимо да преокренемо у корист Србије и њених грађана – наглашава овај професор, који сматра да помоћ српских експерата на европским универзитетима и у САД, Канади, Аустралији, на Новом Зеланду може да буде врло значајна за Србију.

Да то повезивање наших умних глава ван и унутар граница Србије може да буде од огромне важности за земљу, ако се правилно спроведе, истиче за „Вести“ и Милош Јовановић, директор компаније Кампстер, који је и сам радио на једном виду овакве везе. У оквиру организације I Serbia, чији је оснивач, пре неколико година вођен је пројекат онлајн менторства Србија на вези, и како каже Јовановић, радо су се одазвали професори српског порекла, предавачи на универзитетима широм света.

Платили би да помогну

– Велики стручњаци српског порекла који раде и у најудаљенијим крајевима планете прихватили су да буду ментори студентима у Србији и пренесу им своја знања и научна достигнућа. Неки од њих су чак питали да ли треба нешто да плате да би учествовали у тако лепом и добром пројекту. Повезивали су се са студентима путем интернета и наша искуства су одлична, јер су добили најновија знања и то менторство је било од помоћи у њиховом даљем усавршавању – прича Јовановић, који је један од добитника овогодишње награде 40 under 40 Biznis elit advards за најуспешније руководиоце и предузетнике испод 40 година старости.

Фантастична искуства

– Размена знања наших стручњака у иностранству и код куће може да подигне ниво знања и капацитета у Србији, као што је то било у нашем пројекту који је почео са неколико десетина студената и ментора, а достигао неколико стотина. Сви кажу да су им искуства фантастична, а пренето знање од огромне користи – појашњава млади предузетник Милош Јовановић.

Знање важније од новца

– Постоји нешто вредније од новца који шаље дијаспора, а то је њено знање и време које могу да донирају наши најумнији људи, а могу и да буду део партнерства и остваре своје интересе. Свако пренето знање је драгоцено, јер наши млади и образовани људи често због материјалног чиниоца нису били у прилици да присуствују међународним конференцијама на којима се промовишу светска достигнућа или струковним скуповима, семинарима и другим местима где се рађају нова познанства и идеје – прича Милош Јовановић.

Београд као Брисел

– Свет више није исти, само је питање хоће ли Србија странпутицом или у правом смеру. До заокрета се може, ако оно што је Брисел за Европску унију, Београд буде за Европу и Евро-азију. Онда не само да ће млади и најобразованији остајати, већ ће се вратити и они који су отишли. Србија треба да буде за Европу која настаје, а не ону која нестаје, јер би ми требало да будемо њени учесници и градитељи, а не пуки извршиоци – оценио је Јован Филиповић.

Немачка помоћ за повратак

Из Србије десетине хиљада људи годишње иду у Немачку, али је, како пише „Дојче веле“, мало познато да се неки враћају, доносећи знање и искуство. У томе им помаже програм Миграције за развој на којем ради немачко друштво за међународну сарадњу (ГИЗ) с канцеларијом у Београду.

Онима с дилемом да ли да остану у Немачкој или да се врате, модел подршке за привремено ангажовање омогућава да на неки начин тестирају себе, истраже могућности у својој земљи, а потом одлуче где ће да живе.

Српски стручњаци из Немачке могу да се врате у своју земљу на период од три седмице до шест месеци, а овај програм покрива трошкове пута и надокнаду за боравак у Србији.

Извор: vesti-online

Напиши коментар