Јермени у Србији: Довео их св. Сава, прогањали их комунисти!

Манастир Витовница

Јермени се у Србији појављују у 13. вијеку, односно од 1218. године и појсете Светог Саве Јерменији. Видјевши јерменске цркве, Св. Сава је одлучио да са собом доведе и јерменске неимаре који су у Србији изградили манастир Витовницу посвећен Успењу Пресвете Богородице, на десној обали ријеке Витовнице, сјевероисточно од Петровца на Млави.

Према српском предању, Јермени су у Србију дошли и као војници султана Мурата I, али су је одмах напустили схвативши да су обманути (обећано им је да се неће борити против хришћана). Ови Јермени су прешли на страну српског Кнеза Лазара, у чијој служби су се потом борили против Османлија учествујући и у Боју на Косову. Након Косовске битке они су се населили код Соко Бање гдје су изградили манастир Светих Архангела, у народу познат као „Јерменчић“.

На данашњем Зеленом Венцу у Београду постојало је јерменско гробље о чему сведоче и три надгробне плоче на јерменском језику из 17. века (данас се налазе на Калемегданској тврђави). У Новом Саду је 1762. саграђена јерменска црква коју су 1963. порушиле тадашње комунистичке власти под изговором проширења булевара.

Највећи талас досељавања Јермена у Србију догодио се почетком 20. века након погрома и Геноцида који је над тим народом извршен у тадашњој Турској (између 1915. и 1920). Већ 1935. основано је Удружење Јермена Краљевине Југославије, са седиштем у Далматинској улици број 78 у Београду. Комунистичке власти су након ослобођена конфисковале њихову имовину и срушиле зграду јерменског дома и школе.

Рад Јерменске заједнице Србије обновљен је 26. децембра 1995. године. Према подацима удружења, данас на територији Србије живи око 1.200 српско-јерменских породица са око 15.000 чланова.

Кроз вјекове у Србији су живели познати Јермени који су својим доприносом обогатили српску науку, културу, музику, уметност, а међу њима су били велики добротвор Сава Ђорђевић, академик Јаков Хлитчијев, познати сликар Миодраг Вартабедијан-Варта… Професор Симоњан је у периоду 2005. до 2006. предавао српски језик и књижевност на Руском филолошком факултету Јереванског државног универзитета. Музику песме „Востани Сербије“ написао је српски Јермен Варткес Баронијан.

Јерменско-српске културне везе од 1975. учвршћује србиста и књижевник Бабкен Симоњан који је од 2002. године и члан Матице српске. На његову иницијативу је 2003. године на лингвистичком универзитету „Брјусов“ у Јеревану отворен течај српског језика. Између осталих дела, превео је на јерменски језик и Горски вијенац Петра Петровића Његоша.

Извор: Седмица

Напиши коментар