Идентитет на снајперу


Патријарх Иринеј, Владика Јоаникије и Дака Давидовић

Синоћњи пуцај у хотелу Краун Плаза недвосмислено је испаљен у Даку Давидовића али се поставља питање зашто баш у присуству једног од најугледнијих епископа српске цркве владиком Будимљанско – никшићком Јоаникијем човеком без мрље у животу, несаломивим Христовим следбеником и по многима најјачом кариком одбране српског- аутохтоног идентитета у Црној Гори

Све се одиграло муњевито. Готово филмски. Владика Јоаникије и Миодраг Давидовић су седели у једној од сала на првом спрату београдског хотела Краун Плаза и разговарали о Давидовићевој задужбини манастирском комплексу у Голији.

Давидовић је налакћен рукама на столу нешто објашњавао владики када се чуо туп ударац кроз стакло и опиљак од столице је владику погодио изнад ока. “На под”, викнуо је човек из обезбеђења – гађају нас снајпером”, додао је бацајући се и сам према владици Јоаникију и Давидовићу.

Владика је крајичком ока угледао на столу црвену мрљу. “Откуд просуто црно вино када га нисмо пили?”, запитао се и не слутећи да је његов саговорник рањен. Тек касније је угледао крваву десну шаку у коју се зарио метак у тренутку док је стајала у висини грудног коша.

Снагу пројектила ослабило дебело двослојно стакло конструкције хотела и наслон столице. Прибраност Давидовићевог телохранитеља спречила је трагичан епилог, а истрага ће утврдити да ли је испаљен и други везани пројектил у шта сумњају упућени у пвакву врсту луквидација. Метак професионалца је вероватно стигао са околних зграда што говори да је Давидовић помно праћен и опсервиран и питање је какву је логистику имао убица. Занимљиво је да се на гала вечери поводом промоције у суседној сали хотела налазио и црногорски амбасадор у Србији Тарзан Милошевић који је ноншалантно прошао поред места догађаја два сата након пуцњаве.

Покушај убиства црногорског бизнисмена Миодрага Даке Давидовића снајперским хицем у престижном београдском хотелу Краун Плаза вероватно је почетак бруталног обрачуна са опонентима режима у Црној Гори.

Бивши начелник полиције, министар у ратној влади САО Херцеговине, Дака Давидовић, кум Момира Булатовића, некадашњег председика Црне Горе и премијера СРЈ, деведесетих и касније је стекао озбиљан капитал сукобивши се са стаљинистичко – криминалним режимом у Црној Гору због подршке српској опозицији, што га је приморало да своје послове и живот измести у Србију и Републику Српску.

Синоћњи пуцај у хотелу Краун Плаза недвосмислено је испаљен у Даку Давидовића али се поставља питање зашто баш у присуству једног од најугледнијих епископа српске цркве владиком Будимљанско – никшићком Јоаникијем човеком без мрље у животу, несаломивим Христовим следбеником и по многима најјачом кариком одбране српског- аутохтоног идентитета у Црној Гори. Покушај ликвидације финансијера српске опозиције и задужбинара цркве не искључује мотиве пословног аспекта Давидовићевог живота, али место, начин и друштво у ком се налазио бацају сумњу на више разлоге овог злочиначког чина, пре свега што коинцидирају са најавом власти Црне Горе о отимању хрмамова српске цркве и позивом владике Јоаникија на црквено – народни сабор 21. децембра у Никшић у храму Светог Василија Острошког Чудотворца.

Да ли је владика упао у већ припремљену заседу за Давидовића док је убица игнорисао промењене околности сигуран у своје стрељачко умеће или је овакав тренутак избор наручиоца да се пошаље додатна порука клиру српске цркве у Црној Гори као и да се посеје страх међу верницима и српским живљем спремним да брани своје светиње “откриће” истрага чији ћорсокак је једино известан у мору недоумица које лебде над овим бруталним чином.

Наследници Јова Капичића који се јавно хвалио ликвидацијама у одбрани државе очито не презају ни од чека како бо заштитили своје позиције и крваво стечени капитал.

Ко је Дака Давидовић

Миодраг Дака Давидовић у жижу јавности доспео је после антибирократске револуције у Црној Гори 1989. године, до када је радио као финансијски руководилац у железари „Борис Кидрич“ у Никшићу.

Давидовић, кум Момира Булатовића, био је министар трговине у Влади САО Херцеговина, а после раскола у некада јединственом ДПС био је ухапшен од стране Ђукановићевог режима.

Потом се отиснуо у сфере бизниса и постао велики добротвор СПЦ и Митрополије црногорско-приморске. Изградио је храм Светог Саве на Голији код Никшића. Власник је предузећа „Нексан“ које се бавило производњом вина и алкохолнх пића, али и високоградњом.

Незванично је словио за финансијера Демократског фронта, а једно време је био и власник железаре у Никшићу, која је пословала профитабилно и за црногорске прилике са високим платама запсоленх. Из посла је истиснут под “чудним околностима“ Извор: Новости

Аутор: Мишо Вујовић
Извор: ИН4С


Напиши коментар