Зеленаши у успону у Црној Гори

Рукометни репрезентативци Црне Горе са зеленашком заставом

Идеологија комита зеленаша је у успону у Црној Гори, што су показали дресови зелене боје Рукометне репрезентације Црне Горе специјално припремљени само за меч са Србијом и песме црногорских навијача којим су славили победу.

Зелени дресови су изазвали буру реакција и коментара у Црној Гори. Како је објашњено на Фејсбук страници „Хендбол“, у питању су били такозвани „зелени комитски дресови“.

И док јавност у Србији ту чињеницу није доживјела као нарочиту провокацију, јер тамошњу публику зелена боја најпре подсјећа на дресове Нигерије или пак природно обиљежје неке од исламских земаља, у Црној Гори је одмах било јасно да се ради о провокацији превасходно упућеној српској заједници, јер комите и њихов покрет власти у Подгорици годинама агресивно представљају као борце против наводне „српске окупације“ из 1918. године.

Када је пак посриједи питање ко су заиста били црногорски комити зеленаши и каква је била њихова истинска историјска улога и официјелна идеологија, истоЗеленаши у успону у Црној Гориричар професор др. Александар Стаматовић појашњава да зеленашки покрет у Црној Гори потиче из периода избора за Подгоричку скупштину крајем новембра 1918. године, која је одлучивала о даљем државно-правном статусу Црне Горе у оквиру свеопштег југословенског и српског уједињења.

Ко су зеленаши

„Приликом агитације за избор посланика за Подгоричку скупштину, у Цетињском срезу су присталице безусловног уједињења са Србијом и другим југословенским покрајинама штампали своје листе посланичких кандидата, прогласе и други пропагандни материјал на бијелом папиру.“

„Насупрот њима, присталице краља Николе и условног уједињења, односно федералистички опредијељени бирачи штампали су изборни материјал на зеленом папиру“, појашњава др Стаматовић за Спутњик генезу подјеле на бјелаше и зеленаше у Црној Гори.

Како додаје, радило се искључиво о штампарском практикуму који је код народа идентификован по боји папира, па су само зато та два покрета од народа прозвана — бјелаши и зеленаши, те да никакве друге симболике у називима није било.

Везе комита зеленаша и италијанске агентуре

Међутим, према ријечима професора Стаматовића, невоља настаје након Подгоричке скупштине, на којој је зеленашка опција убједљиво изгубила, након чега су црногорски комити зеленаши, подржани од стране италијанске агентурe, подигли такозвану Божићну побуну, која је била угушена за свега 48 сати.

„Остаци те устаничке војске су се разбјежали кућама, док је један дио побјегао за Италију, која је на својој територији организовала њихов прихват и касније војне кампове у Гаети и Формију, са циљем њиховог поновног убацивања у Црну Гору ради извођења герилских и диверзантских акција. Исто тако, један дио побуњеника (комита зеленаша) послије слома Божићне побуне, који је такође био уско повезан са италијанском агентурном мрежом, одметнуо се у шуму и одатле изводио герилске акције на територији Црне Горе“, појашњава Стаматовић.

Ако све поставимо у један шири контекст у којем је јасно да је Италија црногорске комите зеленаше инструментализовала у циљу испуњења својих стратешких интереса са супротне стране Јадрана, наш саговорник нема дилему да историјски факти јасно потврђују да је Италија, остварењем свог циља након потписивања Рапалског уговора 1920. године са краљевином СХС (према којем су Задар, Ријека и Кварнерска острва припали Италији), потпуно бездушно одбацила црногорску миграцију, ускратила јој сваку помоћ и распустила војне кампове у Гаети и Фомију, док је свака помоћ такође ускраћена и комитима у Црној Гори.

„Након тога се већина комита предала користећи амнестију и видећи сву бесперспективност своје борбе. Остале су само групице очајника које су и до тада починиле низ кривичних дјела и које су и у даљем периоду чиниле таква дјела и они се више не могу идентификовати као политичка герила. Радило се заправо о групицама пљачкаша и разбојника које су починиле бројна најтежа кривична дјела“, напомиње Стаматовић.

Која су била оргинална обиљежја и симболи зеленаша

У контексту зелене боје који су носили црногорски рукометаши против Србије, наш саговорник посебно истиче да црногорски зеленашки комити, као и војници емигрантске владе краља Николе у Италији никада нису носили никакве зелене заставе о чему уосталом постоје и бројне фотографије.

„Њихова застава била је тробојка са црногорским државним грбом која је до окончања постојања црногорске државе била званична државна застава, а у неким случајевима то је био и Крсташ барјак као четна војна застава.“

„Медаља коју је такође израдила емигрантска влада у Италији и која се дијелила тамошњим војницима и која је слата у Црну Гору комитима, такозвана Гаетуша, са паролом „За право, част и слободу Црне Горе“, такође на себи има тробојку као општесрпску заставу“, подсјећа овај историчар.

Да не би било забуне, наш саговорник посебно напомиње (а са чиме се данас агресивно манипулише) да националне разлике између бјелаша и зеленаша није било, те да су и једни и други били Срби присталице српског и југословенског уједињења, као и сам краљ Никола.

„У случају зеленаша ради се заправо о ројалистичком покрету који је слиједио концепт владара (краља Николе) којем се заклео на вјерност и који је своје владарске интересе када је било јасно да не може постати краљ уједињене југословенске државе подредио својим личним интересима“, каже Стаматовић.

Политика се грубо умијешала у спорт

„Када се све ово сведе на данашњицу и недавни догађај у спорту, као и мијешање историје и политике у спорт, излазак Рукометне репрезентације Црне Горе на утакмицу са Србијом у зеленим дресовима, према мишљењу др Стаматовића, представља грубо фалсификовање историјских чињеница.

„Играче као младе људе не треба кривити, већ челнике Рукометног савеза Црне Горе који као режимски људи само слиједе наређења шефа режима и његових идеолога“, децидан је Стаматовић.

Стога, ако се већ хтјело инсистирати на истинској црногорској традицији, наш саговорник закључује да би било много боље да су рукометаши обукли дресове у виду црногорске народне ношње, која наравно није зелене боје, већ симболизује црногорско-српску заставу, тј. тробојку, а то су — црвени џамадан (сукнени прслук), плаве гаће и бијеле гете (доколенице).

Извор: sputniknews

  • 33
    Shares

Напиши коментар