Хрватска ближа СПЦ од данашње Црне Горе

Саборни храм у Подгорици; Саборни храм у Загребу (Фото: Митрополија загребачко-љубљанска, фејсбук)

Да будем искрен, нијесам вјеровао у овакве наслове. Дјеловали су искључиво, помало пропагандистички, а тако и сиромашни у истини.

Историчар Никола Милованчев у тексту објављеном у ,,Политици“ 30. 1. 2020. ми је својим аргументима скренуо пажњу да такве тврдње имају чињеничног и правног основа, зато и журим да их у свој коментар пренесем Црној Гори, јер тамо мање читају ,,Политику“ посебно они који и даље вјерују свом Вођи нове Црне Горе.

Дакле, крећемо.

Прво, у Хрватској је још 2002. године потписан уговор између СПЦ и Владе Хрватске, који су потписали почивши митрополит Јован и покојни предсједник Владе Хрватске, Ивица Рачан. У Црној Гори ни дан данас није, иако је влада Црне Горе потписала такве уговоре са Ватиканом (а не са локалним бискупима, како у Беранама неистинито тврди њен предсједник) и исламском заједницом (доказ да за СПЦ нема равноправности са осталим вјерским заједницама у Црној Гори).

Друго, овим уговором потписаним у Хрватској прије осамнаест година уређено је Чланом 2 да је СПЦ имала правни субјективитет и прије 2002. године, те да никакво ново регистровање СПЦ није потребно јер је она у Хрватској дјеловала вјековима прије тога.

За разлику од овог примјера, Црна Гора тражи да се СПЦ региструје као да је 800 година њеног постојања лажно или измишљено.

Треће, признајући правни субјективитет СПЦ Хрватска неспорно чини и правно застићеном њену имовину и суверено право својине.

За разлику од овог примјера, Црна Гора и њен предсједник тврде да је Црква узурпирала ,,државну имовину“ у вријеме власти истог предсједника, иако је Црква и од државе и од предсједника старија много и много вјекова.

Четврто, овим уговором је још 2002. предвиђено да границе епархија СПЦ утврђује искључиво СПЦ и да је то у њеној искључивој надлежности.

За разлику од тога Црна Гора је против четири њене епахрије у Црној Гори и инсистира да то буде једна Црногорско-приморска, са којом би она разговарала као да нема СПЦ.

Пето, истим уговором је предвиђено да брак пред свештенством СПЦ има статус грађанског брака у Хрватској. Ко то смије у Црној Гори и споменути?!

Шесто, важне су одредбе и о финансирању пастирске дјелатности за душебрижништво православних припадника војске и полиције – у Црној Гори тога нема. У затворима, болницама и социјалним установама, издваја се десет одсто бруто основа плата јавних и државних службеника (Члан 17 и 22), а за сваку постојећу парохију СПЦ изнад 1500 вјерника у граду и изнад 500 житеља на селу – држава издваја мјесечно двије бруто плате јавних и државних службеника.

За разлику од Хрватске, у Црној Гори власт жели да одузме легалне приходе СПЦ и доноси закон са циљем да јој ускрати ,,профите“, како то јефтино изговорају политички адвокати Владе.

Само ово потврђује да је у Црној Гори СПЦ дискриминисана, а да усвојени антиправославни закон мора пасти да би било правде, равноправности и европског искуства (Хрватска је чланица ЕУ).

Извор: ИН4С

  • 5
    Shares

Напиши коментар