Вапај у име почивших Сарајлија


Илустрација: Сарајевско гробље Баре

Иза многих који ту почивају на гробљу Баре није остао нико од ближњих јер су нека спомен-обележја подигнута у знак сећања и на људе умрле пре једног века

Љубичасте налепнице на вечном почивалишту бројних Сарајлија на гробљу Баре, готово свих конфесија, али убедљиво највише православне вероисповести, као и атеиста, којима се већ годинама „моле сродници укопаних особа или друга лица која воде бригу о гробном месту да се јаве у најближи гробни уред КЈКП „Покоп’“, само подсећају да је у припреми кантонални закон који прети да заувек избрише меморију да су некада ту почивали угледни сарајевски лекари, професори, трговци, занатлије…

А да туга буде већа, многи од тих споменика, исклесаних у мермеру или камену, по својој монументалности подсећају и на она на познатом гробљу у Салцбургу, или на атинском Мец, где почива и славна Мелина Меркури.

Проблем је у томе што иза многих који ту почивају није остао нико од ближњихјер су нека спомен-обележја подигнута у знак сећања и на људе умрле пре једног века, или и раније. Тако смо обилазећи ових дана Баре, примера ради, видели и вечно почивалиште, у облику великог каменог крста, извесног Јове Цвијетића, коме је супруга подигла споменик још давног 10. маја 1921. године! Многи ће се засигурно запитати па откуд ту тај крст, сличан оном који краси и парк испред Земаљског музеја, када се зна да су Баре отворене тек 1966. године?

Па у томе и јесте недореченост закона у припреми. Многи почивши православци већ су морали на принудну одисеју. Прво са Мариндвора, када је старо православно гробље, крајем 19. века, било пресељено у кошевску долину, а део старих обелиска је славни архитекта Александар Дероко 1939. године уградио и у дивну капелу, где почивају и видовдански хероји. А затим је део кошевског гробља када је грађена велика петља пресељен у Баре. Нико тада мртве није „питао” да ли „пристају” на ту сеобу. А сада им се припрема и нова – и то заувек.

Апелујемо на сарајевске кантоналне власти да се угледају на један узвишени пример и да оставе мртве на миру. И то на примеру Крфа и славне Плаве гробнице, чија се капела налази на острвцету Видо. Када је 1964. један пребогати шеик хтео да откупи острво Видо и да га, уз баснословна улагања претвори у туристичку оазу, Крфљани су рекли: „Не, то острвце заједно са Плавом гробницом треба да заувек остане само место једног тужног и узвишеног подсећања…”

Тако треба да заувек остану и обелисци многих Сарајлија, па и оних православних, којих је знатно више на Барама него што их данас живи у федералном Сарајеву. У противном, није тешко замислити како би на данас лепом гробљу сабласно изгледале безбројне раке после евентуалне ексхумације.

Повезано: Сарајево: После живих сад протерују и мртве Србе?

Аутор: Слободан Стајић
Извор: Политика, srb.news-front


Напиши коментар