Варош која расте и чува душу

Зубин Поток живи, расте и развија се од средстава која потичу из неколико извора.То су средства Републике Србије, фондови ЕУ, приванти сектор који углавном подразумева трговинску и услужну делатност, пољопривредну делатност и шумарство, занатство, невладине организације…

Зубин Поток више није исти. Зубин Поток је уназад неколико година урбанији, лепши, удобнији… Зубин Поток који памтимо из периода пре рата 1999. доживљава преображај у урбаном и културном смислу. Зубин Поток полакао али сигурно поприма облик све развијеније градске средине. Половином друге деценије овог века град је закорачио напред – изградњом и обновом путне мреже, нових објеката за становање и друге намене, а коначно је покривен и уличном расветом. Када се ноћу путије кроз Зубин Поток варош оставља врло пријатан устисак. Ноћ скрива стрепњу од безбедносне несигурности и од избијања немилих догађаја какви се на Косову и Метохији стално дешавају… Место које је, пре 20 година било једно велико запуштено село којем није било допуштено да се развија зато што српско, данас је варош која граби путем развоја. Зубин Поток је био у таквој економској стагнацији и сиромашан да су до пре само 20 година мештани околних села на коњима товарили основне животне намирнице (брашно, со, шећер, уље, пиринач…) и тако их доносили до својих кућа…

Колашинци воле своје крајолике

И поред нестабилни политичких прилика и свакодневних тензија Колашинци воле своје крајолике и мали је број оних који би драговољно напустили своје место. Већина становника вози аутомобиле и раздаљине им више не представљају проблем. Становништво се из околних села преселило у средишни део Зубиног Потока, у долини Ибра. То су породице које су се изместиле углавном ради лакшег школовања деце, ради боље здравствене заштите. Иначе су веома везани за место рођења. Има и примера да неке породице долазе из пренасељене Косовске Мировице и Звечана да живе у Зубином Потоку. Уколико се политичке прилике стабилизују и уколико Зубин Поток успе да ојача привреду и да пружи шансу младима у запошљавању биће још гушће насељен и моћи ће да парира било којем уређеном град његове величине у Европи.. Данас у Зубином Потоку живи 15000 Срба .


Становници Зубиног Потока се намирницама снабдевају у бројним продавницама, на пијаци, у маркетима. Често се за викенд и о празницима иде у „шопинг“ у Нови Пазар. Односи са Новопазарцима су традиционално добри. У центру општине има неколико државних и приватних апотека. Честе су и оправдане примедбе на снабдевање у државним апотекама. У општини постоји Дом Здравља и седам амбуланати. Постоје основне школе „Јован Цвијић“ са истуреним одељењима, односно изграђеним школама у планиснким селима, и „Благоје Радић“ у Зупчу, на српском језику и једна на албанском језику у селу Чабра. Постоји и средња школа „Григорије Божовић“ и обданиште. У овој општини је заживео и предузетнички дух. Углавном се ради о трговини и услугама а од скоро обазриво крећу и неки мањи производни капацитети. Становништво се добрим делом бави и пољопривредом тако да у самом центру поред Земљорадничке задруге има и добро снабдевену градску пијацу. Упадљив је контраст неких вискох веома модерно грађених зграда и хотела и неколико мањих трошних обејката попут ханова и старих породичних кућа.

У центру Зубиног Потока је велика црква „Света Тројица“ у којој се крштавају, венчавају и молитвено бдију Колашинци. Ова црква је саграђена у овом веку и постала црквено стециште Колашинаца који су најсложнији када се православно окупе на догађајима као што су свадбе, славе, крштења, сахарне, а од скоро и прославе пунолетства деце… Црква Света Тројица је постала главно религијско место и такорећи преузела улогу манастира Дубоки Поток који је све до овог века био религијски центар области Колашин. Дубоки Поток је и данас посећен и има свој значај. Скоро свако село има и своју, мању или већу, помесну цркву. У овој општини има 16 српских православних цркава.

Туризам као изазов века

Зубин Поток има 63 српска села од којих је у већини одвија планиснки живот у старачким домаћинствима мада у некима има и доста деце предшколског и школског узраста. У селу Чабра које је смештено на крајњем југу са леве стране у долини Ибра, живе Албанци.

Српска села у Зубином Потоку су потенцијал за развој брдско-планинског сеоског туризма али се стварају услови и за туризам од крупнијег значаја. У том смислу у вароши има већи број ресторана, хотела за семштај и других објеката… Зубин Поток има Ибар, планинску лепотицу Балкана Мокру Гору, велико вештачко језеро Газиводе на Ибру… Овде се кренуло са развојем спорстко – рекреативног туризма путем организовања разних спортских манифестација и светских купова које организује модеран Спортски центар у овој општини… Има и раскошну хидролошку слику са безброј потока, извора, мањих река, језера на Мокрој Гори, Газиводама а има и Придворичко језеро… Прошле сезоне је свечано пуштен у рад и водовод… Ипак грађани Зубиног Потока често немају воду!? Сви путеви су асфалтирани а неке мање реке су укорићене. До сваке куће стигао је асфалт. А ако случајно није, чим се неко пожали, општина креће у решавање проблема. Од екстремног сиромаштва развија се у богато друштво.

Зубин Поток живи, расте и развија се од средстава која потичу из неколико извора.То су средства Републике Србије, фондови ЕУ, приванти сектор који углавном подразумева трговинску и услужну делатност, пољопривредну делатност, занатство, невладине организације… Вредни Колашинци не запостављају своје окућнице. Јануара ове године Република Србија је посредством Канцеларије за Косово и Метохију кренула у евидентирање и решавње проблема најугроженијих породица којих у односу на укупан број и нема много. Зубин Поток има услова и за покретање производних капацитета јер на територији ове општине има неколико затворених али веома очуваних производинх погона. У тим се погонима производио намештај, прерађивало и сушило шумско биље, вршила производња отковака, производили се колачи и кондиторски производи и друго.

Али фабрички погони су сасвим замрли од 1999. године. Услед нестабилне политичке и безбедносне ситуације као и немогућности административне природе нису још стављени у погон. Културолошки преображај Зубиног Потока је тек започета суптилна прича, и ко зна у којем правцу иде јер је верни Колашинац веома пробирљив конзумент када је реч о прихватању нових трендова у култури, мада их поштује.


Зубин Поток расте и чува душу. Баштинити стабилне традиционалне вредности је програмски мото Установе за културу Дом културе „Стари Колашин“. Културна манифестација „Мој Колашин игра и пева“, која се у Зубином Потоку са великим успехом одржава , окупља чуваре изворног стваралаштва из Србије, Црне Горе, Републике Српске… Поред идентитетског карактера, ова културна манифестација као носилац српске изворне песме и игре, особиту пажњу посвећује очувању старих инструмената, народних обичаја и здравица. У овој установи културе се редовно организују и ликовне колоније, промоције књига, поетске вечери, трибине, фолклорне приредбе, концерти, позоришне представе, филмске пројекције и друге значајне манифестације које се приказују и у свим другим општинама у Србији. У том смислу Зубин Поток ни за милиметар не одступа од мањих општина у Војводини, Шумадији или било којем другом делу Србије. На том плану Србија јасно даје на знање где су и колике њене ингеренције.

Уназад више година Установа за културу „Стари Колашин“ организује и Светосавски бал који постаје традиција, Дане јоргована у знак сећања на краљицу Јелену Анжујску, Ликовниу колонију „Газиводе“, манифестацију „Мој Колашин игра и пева“ има модерну галерију, изузетно добру и богату Библиотеку „Петар Петровић Његош“, КУД Мокра Гора…

Жене су у Зубином Потоку заступљеније на водећим финкцијама више него икад. Веома су активне и у политичком жвоту што је до скоро било незамисливо… „Све тече, све се мења“ па и Зубин Поток.

Ауторка: Славица Ђукић
Извор: Јединство

Напиши коментар