Весна Веизовић: Оног тренутка када ступите у партију, лични став остављате испред врата


Оног тренутка када приступиш странци, поготово они жељни напретка на партијској лествици, своје мишљење остављају напољу. Бивају зауларени као волови.

Мало о партијашењу и слободи унутар покрета и странака.

Колико год се чинило да унутар неке партије или покрета постоји слобода личног изражавања, слобода мишљења, изношења личних ставова, сопствених идеја – све је то само привид. Оног тренутка када приступиш странци, поготово они жељни напретка на партијској лествици, своје мишљење остављају напољу. Бивају зауларени као волови.

А партије и покрете, не само данас него назад читаво столеће не сачињавају људи који имају способност да учине нешто по питању друштвеног и економског просперитета,посебно не људи од интеегритета а још мање он који су заиста извесним заслугама у друштву стекли неки приодни легитимитет да претендују на тако нешто, већ управо све супротно од тога.

То су углавном деца политичара, људи који ни у чему другом нису могли да се нађу, а време је баш погодно да оне најгоре избаци у сам врх. А да несрећа по све буде таква, слични се сличним радују, па баш такав свет око себе могу и да сакупе.

Уколико се пак и појави неко способан,самопрозвани вождови такве људи аутоматски елиминишу из странака. Најпре из страха да би остале овце могле увидети колико је он као вођа неспособан у односу на неког иоле способног, ко би по сваком праву требало да преузме кормило, а затим такође из страха.

Само ово је већ други страх, страх од система.

Понајпре јер је сама структура личности бираних или самобираних таква да служи накарадном систему за богаћење на рачун народа, за унишавање земље, народа, друштва. Зато су добри, поштени и способни људи непожељни. Многи људи идеолошки приступају партијама, препознају неку добру идеју.

Међутим свака идеја коју партија или покрет презентује народу звучи добро, још боље звучи док се не дочепају власти док не покажу да је једина идеја коју су имали јесте она како се увалити у фотеље. На тај начин не само да сами себе разобличавају , него и сву квалитетну идеју обесмисле. Исто тако и страначки програми, сваки, изузев оних сепаратистичких прозападно орјентисаних сасвим солидно звучи, али само теорији.

Јер те програме не могу да спроведу незналице окружене још већим незналицама али одличним полтронима. Тако да слобода је непроцењива.

Извор: Васељенска


Напиши коментар