Како су шведске власти лажирале кривичну пријаву за силовање против Асанжа


Асанж, човек који је узбудио планету

Једна од најуспешније пласираних лажних вести протекле деценије јесте прича о двема женама, које су наводно у августу 2010. поднеле кривичну пријаву шведској полицији против Џулијана Асанжа због силовања, након чега је оснивач Викиликса побегао у Енглеску како би „измакао руци шведског закона“.

Швајцарац Нилс Мелцер, специјални извештач УН за мучења, течно говори шведски и имао је увида у оригиналне документе, који сведоче о потпуно другачијем току догађаја, пише аутор Ортвин Роснер у блогу објављеном на порталу аустријског “Стандарда”, заснивајући тврдње на интервјуу, који је Мелцер недавно дао швајцарском онлајн магазину “Републик”.

Промењени исказ једне жене

Мелцер наводи да једна од две жене била ужаснута кад је полиција пред њеним очима почела да претвара њене исказе у кривичну пријаву због силовања. Она је, како је увек изнова истицала, добровољно ступила у сексуални однос са Асанжом, а полицији се обратила да би сазнала да ли накнадно могу да га натерају да се подвргне тесту на ХИВ. Чим је приметила да полиција претвара њен исказ у нешто друго, шокирана је напустила полицију. Упркос томе, два сата касније у шведској булеварској штампи осванула је вест: “Џулијан Асанж оптужен за силовање у два случаја“.

С тим у вези Мелцер указује на један посебно запаљив документ: имејл претпостављеног службенице полиције да „промени“ наводе у записнику.

У причу се уклапа и података да је жена још у станици послала СМС поруку пријатељици у којој је написала да има утисак да је полицији једино стало да се “среде Асанжа”.

Исказ друге жене

Спорна је улога друге жене, која је у почетку само дошла у пратњи оне прве. Мелцер тврди да је управо она предложила пријатељици да оде у полицију, и не само то: одвела ју је у полицијску станицу у којој је њена пријатељица била на дужности. Управо она је саслушала жену и саставила записник, а касније и лажирала документ.

Тек сутрадан и друга жена је дала исказ и испричала да ју је Асанж натерао на секс без заштите, што је, према шведским законима, исто што и силовање. Чудно је што су медији о двоструком силовању известили пре него што је друга жена уопште дала исказ.

Асанж се јављао шведским правосудним органима

Мелцерова истраживања показују и да је нетачна тврдња да је оснивач Викиликса систематски бежао избегавао шведску руку закона.

– Истина је управо супротно. Асанж се више пута јављао шведским властима да би дао своје виђење догађаја, али су они то избегавали – каже Мелцер.

– Замислите да вас цео државни апарат и медији девет и по година оптужују за силовање, а ви не можете да се браните, јер никада није подигнута оптужница – каже он.

Двема женама је додељен правни заступник, који је “случајно” партнер у адвокатској канцеларији бившег шведског министра правде Томаса Бодстрема. Бодстрем је неговао блиске односе са САД и тесно је сарађивао са ЦИА. У међувремену, Асанж је поднео захтев да напусти земљу, за шта је добио писмено одобрење јавног тужилаштва. Само што је напустио Шведску, издат је налог за његово хапшење.

Енглеска интервенише

Док је он летео у Берлин, из његовог пртљага волшебно нестају његови лаптопови. Асанж је наставио за Лондон, одакле је шведском правосуђу такође нудио сарадњу. Све док није сазнао да се против њега можда кује завера.

– Од тог тренутка, његов адвокат је понављао: “Асанж је спреман да сведочи у Шведској, али тражи дипломатске гаранције да га Шведска неће изручити Сједињеним Државама” – наводи Мелцер у интервјуу.

Шведска је, међутим, упорно одбијала да пружи такве гаранције.

Међутим, шведско правосуђе није могло годинама да развлачи поступак: морали су или да га обуставе, или да подигну оптужницу. У том тренутку се, што је веом неуобичајено, умешало британско правосуђе како би спречило обустављање поступка.

– Енглези, тј. Краљевска тужилачка служба, хтела је по сваку цену да спречи Шведску да обустави поступак. Притом би Енглезима заправо требало да лакне што више не би морали да издвајају милионе за надзирање Амбасаде Еквадора како би спречили Асанжово бекство – каже Мелцер.

Зашто се Америка плаши Асанжа

Позадина бизарног тока догађаја је јасна, сматра Мелцер. Он указује на то да је Асанж у то време управо почео систематски да обелодањује тешке америчке ратне злочине, у сарадњи са “Њујорк тајмсом”, “Гардијаном” и “Шпиглом”. Само неколико месеци раније, априла 2010. Викиликс је објавио тзв. видео “Колатерално убиство”, који је организацији доставила америчка узбуњивачица Челси Менинг. У њему се види како се припадници америчких оружаних снага у Багдаду смеју док хеликоптерима гађају људе, међу којима и два сарадника новинске агенције “Ројтерс”. Ватру су отварали и на повређене, на особу која је хтела да им помогне и на децу.

Уколико Асанж заиста буде изручен Америци, према Мелцеровој процени, неће имати поштено суђење. Био би изведен пред озлоглашени “Еспионаге Цоурт”, где још нико никада није ослобођен, а суђење би се одвијало ван очију јавности и на основу тајних доказа. Асанжу притом прети 175 година затвора. Мелцер, с тим у вези, наводи чињеницу да ниједан ратни злочинац из грађанског рата у Југославији није добио више од 45 година затвора.

Прочитај још: Кустурица: Од локалног ђубрета, Србија не види Асанжа!

Извор: Блиц


  • 138
    Shares

Напиши коментар