Ричард Холбрук: Ђукановић је био велики савезник НАТО-а током рата на Косову

Можемо да преживимо са независном Црном Гором као наградом за издашну помоћ НАТО-у у време ваздушних напада на Србију, писао је Холбрук.

У ауторском тексту за „New York Times“, који је пренио магазин „International Herald Tribune“ у свом броју од 10. априла 2001. године, бивши истакнути амерички дипломата Ричард Холбрук, изјавио је да се Ђукановић храбро супроставио предсједнику Слободану Милошевићу и да је помагао НАТО у огромној мјери током рата на Косову.

У тексту који носи назив „Четири балканске кризе требају пажњу НАТО-а“, Холбрук је анализирао ситуацију у Босни и Херцеговини, Македонији, Косову и Црној Гори. На самом почетку је поздравио хапшење Слободана Милошевића, прижељкујући, исто тако, хапшење Радована Караџића и Ратка Младића. Првог је окарактерисао као „расистичког вођу босанских Срба“, док је Младића означио за „масовног убицу“. Холбрук је, судећи по тексту, био апсолутно бескомпромисан према српским, али и хрватским политичким намјерама које су ишле у правцу угрожавања територијалне цјеловитости Босне и Херцеговине, инсистирајући на дословном придржавању Дејтонског споразума.

Ријеч прекора имао је, чак, и за македонске Албанце, апелујући на Вашингтон да не смије дозволити грађански рат у Македонији, поучени искуством од прије неколико година. За рјешавање косовског проблема предложио је дијалог и договор Београда и косовских Албанаца.

Пројаву „сепаратистичких“ тенденција Холбрук је видио у нешто пасивнијој америчкој политици на Балкану, што је, према њему, недопустиво, јер се, како је истакао, мир у Европи брани управо на Балкану.

Међутим, једини примјер гдје Холбрук није предложио интервенцију САД-а у случају „сепаратизма“ била је Црна Гора, упркос званичном противљењу Запада због потенцијалне дестабилизације региона.

Холбрук истиче да у случају значајније побједе ДПС-а на предстојећим парламентарним изборима од 22. априла, међународна заједница ће морати да прихвати народну вољу и, ако Црна Гора прогласи независност, Холбрук предлаже да се Запад припреми за ову могућност и да не троши амерички утицај у супростављању, поручујући на крају: „Могли бисмо живјети са црногорском независношћу“.

Дакле, више је него очигледно да је Мило Ђукановић тада завриједио одређене кредите на Западу, али и код Холбрука лично, чим је његов атар владавине посматран као изузетак од успостављеног принципа пацификације овог дијела турбулентног Балкана и спријечавања афирмације било чијих политичких пројеката. Повјерење Запада је задобио „храбрим супростављањем Милошевићу“ и издашној помоћи НАТО-у у тренутку када је на Србију извршена копнена и ваздушна агресија.

Прочитај још: Како је Запад разбијао заједницу Србије и Црне Горе – Анализа Викиликс депеше

Извор: ИН4С

  • 201
    Shares

Напиши коментар