Зоран Цане Костић, фронтмен „Партибрејкерса“: Деци нисмо оставили добар свет

Зоран Костић Цане. Фото: Светигора

Зоран Цане Костић, каже да деци „нисмо оставили добар свет“, али и да да „кукавичлук узима свој данак“.

Фронтмен групе „Партибрејкерс“ тврди да смо им „оставили гомилу кукавичлука, опортунизма и неких компромиса који нису добри и да смо из ситних интереса продали будућност наше деце

Потомак Гаврила Принципа у интервјуу примећује да „кукавичлук узима свој данак“, али каже и да „не одустаје од борбе“.

На питање да ли прати политику кратко одговара: „Толико је пратим да одустајем да је пратим“, казао је Цане и истакао да у карантину није стицао нове вештине, попут већине, већ се бавио промишљањем и очувањем здравог разума.

– Изолацију сам провео као и сви људи, код куће, у Зрењанину. Имам пса, па сам имао и додатну могућност да прошетам. Нисам стварао ништа. Нисам научио неки језик, нити сам савладао грнчарство, нити читао књиге. Само сам размишљао и настојао да избегнем неке велике осцилације расположења, да то све прође са што мање последица“, казао је музичар.

А до каквих је закључака дошао размишљајући, наглашава да је ово – неки делиријум у човечанству.

– Свакакве информације долазе, неко је чуо ово, неко је оно. Свако ти препоручује нешто. Мутна је ситуација, не знамо шта се крије иза брда. Човечанство је у раскораку. Човек човеку смета. Паре представљају моћ над људима, мислим да је то пресудно у свему овоме, вели он.

Смета му и што смо, како каже, остали без елементарне храбрости.

– Прибијени смо уза зид. Није фрка за нас који смо нешто видели и искусили од живота, већ за ову децу. Проблем је то што ова деца постају послушници. Мада, сви ми смо прихватили тај домино ефекат – неко је рекао, дошло је неко наређење… Остали смо без елементарне храбрости. Погледајте и ово што се десило са црквом. Наводно, нема богослужења, па фрка за Васкрс… Полако смо се предали, нагласио је.

И сви смо, додаје, пали на испиту.

– Сви смо ми пали на испиту. Међутим, увек можемо да се сакријемо иза нечег. Уплашили смо се жртве, то је почело да нас боли. А не можеш ништа док нешто не уложиш. Док не уложиш себе и свој бол, не можеш ништа добити. Јер ово све што се нуди, сумњу буди“, оцењује.

Дао је и своје мишљење о епидемији коронавируса и ванредном стању.

– С обзиром на то да смо ми примитиван и неодговоран народ, морали смо да саслушамо и поступамо у складу са мерама које су донели. Мени је то ок. Међутим, није ми ок то што су старији људи морали да иду у набавку од 4 до 7х. Могли су неку нијансу да покажу, рецимо од 6 до 8х. Не може кућни љубимац да буде важнији од пензионера. Могли су и ти пензоси да изађу од 8 до 10. Могла је да буде показана нека нијанса, да се о некоме размишља. Пропаст је и ово што се дешавало онлине. Концерти без публике?! То је сулудо, то не може да постоји. То је као кад би неко продавао руже које лепо изгледају, али не миришу. Као кад продају храну која нема укуса. Продају живот без укуса, јер су својим делањем које траје вековима, извукли све састојке живота: срећу, осећај да си у некој доброј енергији, да верујеш у нешто, да постоји нека вертикала… Не! Само су нас бетонирали. Убеђују нас. Ово је време сугестије. Постоје људи које не занима друга страна. То су неки ‘бирократски’ људи који су нашли друге родитеље јер се својих стиде. Они раде за оне који су им поклонили неко поверење, који су их пустили да припадају нечему, да побегну из своје ситауације, које се стиде. Продаја душе је у току…“, изјавио је Костић.

Али на питање да ли човек који мисли својом главом губи битку, каже да „битка траје“.

– Морамо све да гледамо у Божијем контексту. Живот није апотека, да те све на месту чека. Уплашили смо се сопствене жртве. Мораш да се одрекнеш нечег да би добио нешто. Ми смо сви у себи ‘вакумирани’. Сви живимо у тесном кнапу који је нека бирократија расписала за све људе. Е сад, мораш да се прилагодиш свему томе. Све тече, иде даље. Увек је било тако. Увек су постојали људи који се разликују од већине. Верујем да се људи буде, да схватају да су остављени на цедилу. Сада капирају да је њихова судбина у њиховим рукама. Идеја спасења, све вас мења“, каже.

А то „да ли ћу имати паре“ или „ако ми не помогне неко, ја ћу да скапам“, каже – не може тако.

– Живот је борба. Рат увек траје. Рат и у нама и око нас. То су борбе између сила мрачних и сила зрачних. Не може разочарење да замени поверење. Ми смо сви деформисани и размажени. Сви смо у неком комфору, луксузу, који је дат да би ми умрли на миру и да не би размишљали о неким стварима које су надахњивале неке људе. Појам љубави не постоји, већ само односи – ти мени, ја теби. Нисмо ни браћа, ни сестре, него смо супарници. Човек човеку смета“, оценио је.

Прочитај још:

Зоран Костић Цане: О вери у Бога
Зоран Костић Цане (Партибрејкерси): О нашим животима одлучују они који не знају да живе

Извор: Глас јавности

  • 128
    Shares

Напиши коментар