Утицај корона вируса на демографска кретања у Србији, мај 2020.

Пошто је укупан број умрлих смањен, упркос умрлима од COVID-19, можемо закључити да су мере забране кретања (као и страх од смрти) имале лековити ефекат по здравље наших најстаријих.

Према саопштењу РЗС-а (линк) у периоду јануар-мај рођено је 24.056 беба, што је мање за 3,2%, или за 793, у односу на исти период 2019.

Број умрлих, у истом периоду, био је 43.244 и бележи се пад од 1.360 или за 3%.

У мају је рођено 4.890 беба што је за 10,5% мање него истом месецу 2019, док је број умрлих био 8.602 и мањи је за 3,9% у односу на исти месец 2019.

У периоду март-мај број умрлих лица смањен је за 723, са 26.139 на 25.416.

Пошто је укупан број умрлих смањен, упркос умрлима од COVID-19, можемо закључити да су мере забране кретања (као и страх од смрти) имале лековити ефекат по здравље наших најстаријих. За њихово добро, али и за добро њихове деце и унука, било би корисно да им се трајно врате мере забрана, укључујући ту и забрану изласка на гласање, а како би се продужио животни век у Србији. Уколико не би излазили на гласање стари, о будућности би одлучивали они којима је једини избор да ли да се гласањем (уз друге могућности) боре за бољу Србију, или да је напусте и одселе се у неку земљу која им омогућава нормалније услове за живот.

За процену броја умрлих од вируса COVID-19 могли би да послуже подаци по регионима, уколико је упис смрти урађен по месту смрти, а не по месту живљења. Број умрлих у Београду смањен је за 1,8% у фебруару, а затим повећан за 8,6% у марту и 15% у априлу. Београд је здравствени центар Србије у коме се лече најтежи болесници. У марту је било 165 више умрлих а у априлу 285 више него у истим месецима 2019.

Републички завод за Статистику

Аутор: Мирослав Здравковић
Извор: Макроекономија

  • 2
    Shares

Напиши коментар