Њузвик: Британија и НАТО морају стати уз вјернике у Црној Гори

Ђукановић, до „гуше“ задужен код Кинеза, и са потребом да настави 30-годишњу владавину, изгледа да нема довољно готовине за „подмазивање точкова“ без конфискације црквене имовине.“

Тим Фарон и Стив Бејкер, у коментару за Њузвик, истакли су да их припадност различитим странама британског парламента, или неслагање у односу на значајна европска питања, не оматају да, уједињени својом хришћанском вјером, изразе увјерење да сви имају право на слободу мисли, савјести и вјере.

Оцијенили су да је слобода вјероисповијести – крхко, деликатно питање, те да се слобода мора бранити и штитити увијек и свуда. Кажу да су због тога, прошле године, и поздравили извјештај бискупа Труроа, који је захтијевао од британске владе да се беспоштедно бори за слободу хришћана широм свијета.

„Данас је та битка за одбрану хришћанства ближа нашим домовима него што смо то могли да претпоставимо. У једној малој држави у Европи, једва хиљаду миља удаљеној од Британије, хришћанима и њиховом свештенству пријете, туку их и затварају због покушаја да одбране своју вјеру и обреде“.

Фараон и Бејкер подсјећају да је прошлог децембра влада Црне Горе „исфорсирала“ усвајање новог „Закона о слободи вјере“ у парламенту, ухапсивши при том опозиционе посланике који су се успротивили његовом усвајању, уз напомену да држава жели присвојити црквену имовину административном одлуком, без могућности вођења судског спора.

„Ова одлука се суочава са модерним, демократским парламентарним нормама, владавином закона, имовинским правима и правима појединаца да практикују своју вјеру пред Богом, без државе и политичара у улози посредника“, сматрају они.

Оцјењују да се, у случају када су око 80 одсто грађана Црне Горе вјерници Српске православне цркве (800-годишњег балканског огранке хришћанског православља), овакав закон постаје дискриминаторски за хришћане – „Велики пљачкаш олтара“.

„Знамо да је то тачно, јер администрација у Црној Гори – коју већ тридесет година воде исти човјек и странка – има такву репутацију. Онима који не желе да живе у „мраку“ свакако се не свиђа оно што виде – корупција, понижавајући суноврат Црне Горе од демократије ка хибридном ауторитарном режиму, гушење политичке опозиције и ћутање новинара.“.

Аутори чланка истичу да је предсједник Црне Горе, Мило Ђукановић, био повлашћен и лијепо прихваћен на Западу усљед недовољне обавијештености. Сматрају да је његов изненадни „пут“ од присталице Слободана Милошевића до проевропског политичара морао изазвати сумњу, баш као и његово именовање за „Личност године у организованом криминалу и корупцији“, описано као „награда за животно дјело“ од стране НВО-а.

„Али није. Умјесто тога, пожељели смо му добродошлицу у НАТО.

Можда се Црна Гора сматрала сувише малом и превише далеком од највећих изазова глобалне политике да би се ми бавили њиховим недостатком доброг управљања. Ипак, угрожавајући права хришћана, Ђукановић је своју земљу ставио на мапу свијета. И сада, до „гуше“ задужен код Кинеза, и са потребом да настави 30-годишњу владавину, изгледа да нема довољно готовине за „подмазивање точкова“ без конфискације црквене имовине.

За Британију и њене савезнике важно је да дјелују, и то брзо. Посљедњих дана, с обзиром на наставак хапшења хришћана, укључујући и владике у Црној Гори, притиске на љекаре који су подржали Цркву, уништавање црквене имовине и полицијске нападе на опозиционе политичаре – јасно је власти не намјеравају да се зауставе.

Али, овакав избор ће оставити и посљедице. Не смијемо да сједимо скрштених руку, и дозволимо да политичко насиље надвлада право на слободу вјере. Морамо овоме стати на пут.

Несумњива је приврженост НАТО грађанима Црне Горе, баш као и осталим народима у Алијанси. Али то се не би смјело односити и за политичке лидере једне државе, који поступају супротно принципима демократије, слободе појединца и владавине права.

Велика Британија може, заједно са другим партнерима, казнити све који сносе одговорност за овакво стање у Црној Гори. Техничка помоћ црногорским властима може бити блокирана, банковни рачуни – замрзнути, а захтјеви за путовања – одбијени. И не треба отворити никакве ресурсе британске владе онима који су, директно или индиректно, одговорни за стварање и спровођење овог напада на хришћане и цркву.“.

Умјесто тога, оцјењују, британска влада може размотрити отварање фондова, како би помогла локалним становницима у Црној Гори који бране право на слободу мисли и вјере.

„Ако желимо да се боримо на страни добра и бранимо права хришћана широм свијета, не смијемо бити „слијепи, глуви и нијеми“, и не радити ништа – док се у Европи прогоне вјерници.“, закључили су Фарон и Бејкер.

Извор: ИН4С

Напиши коментар