Годишњица битке на Мачковом камену:Наши преци борили су се за крст часни и слободу златну

Управо се навршило 106 година од чувене Битке на Мачковом камену, између Љубовије, Крупња и реке Дрине, где се потоцима лила крв српских јунака и аустрогуарских бојовника.

Ове године, сећање на српске јунаке, који су бранили отаџбину на овом делу, од до зуба наоружаног и многобројног непријатеља, који је надирао са Дрине, заједнички су организовали држава, општине Љубовија и Крупањ, Српска православна црква и удружења потомака ратника из Великог рата као и друга која негују традицију и тековине ослободилачких ратова.

Прочитај још: Историја писана бајонетом: Једанаест јуриша потпуковника Пурића

Уз парастос, који су служили, код Спомен костурнице палим јунацима, приређен је богат уметнички програм, уз интонирање државне химне „Боже правде“ и историјски час, који је приредио професор Сретен Цветојевић, угледни историчар и поштовалац дивова са Мачковог камена, Дрине, па све до Кајмачалана и Солуна.

Српски народ је у част бранилаца оних који су страдали у бици на Мачковом камену и Дрини, између два рата, подигао Спомен костурницу на месту битке, цркву у центру Крупња и Спомен цркву, пре две године, недало од попришта битке, која, уз благослов владике Лаврентија, а под „диригентском палицом“ проте Стојадина Павловића, директора Патријашијске управне канцеларије, урађена, пре две године, за мање од годину дана.

Кости непознатог ратника. Фото: ТВ Храм

Говорећи о борбама на Мачковом камену средином септембра 1914. године беседник Цветојевић је нагласио да су оне биле „кључ битке“, па није ни чудо што су се, скоро из сата у сат, мењали у њеном освајању српски и аустроугарски војници. Била је то, у истинском смислу, поручио је Цветојевић, „кланица где се борило прса у прса, ножем на бајонет и обрнуто, а страдало је, за 24 часа, 2000 војника, 1200 аустроугарских и 800 наших, по четворо војника на квадратном метру“!

Прочитај још: Приче из Великог рата: Смрт два брата

– Због тога, овде није место да се окрећу прасићи и јагњићи, јер је реч о земљи крвљу наквашеној и костима поплочаној, већ оно на ком, из највећег пијетета, како и чинимо, одајемо почаст онима који су наш род и отаџбину задужили за сва времена – каже Цветојевић.

– Овде је показано једно дивовско херојство у сваком погледу. Наши преци су знали зашто се боре. Борили су се за крст часни и слободу златну. И данас, у нашим венама, Богу хвала, тече крв тих јунака. Отаџбина и слобода не добија се на златном тањиру, знали су добро наши славни преци, а знамо и ми.

Прочитај још: За њега није било повлачења

Аутор: В. Митрић
Извор: Новости

  • 49
    Shares

Напиши коментар