Археолошка открића на Повлену и у кањону реке Градац мењају слику националне прошлости

Фото: Борис Субашић, Новости

Археолози су ове године открили низ тврђава и цркава у Ваљевским планинама које су им „нацртале“ карту важних древних путева. Њима су ишле војске, трговци и сеобе народа од праисторије до недавне прошлости.

Археолошка открића на простору Ваљевских планина су иницирала пројекат анализе генетског материјала са локалитета, која ће, према најавама, показати другачију слику српских миграција од оне коју имамо данас.

Управо окончана истраживања античке и преднемањићке српске куле на Ћелијском брду изнад клисуре реке Градац, као и тврђаве и цркве у повленском Таору, дала су нове, значајне податке, о прошлости Србије.

– Предање о великом звонику на брду изнад манастира Ћелије био је траг који нас је довео до остатака вишеспратног пирга основе 12,7 метара са 8,8 метара – каже археолог др Дејан Булић из Историјског института у Београду. – Налази сведоче да се снажна кула користила и у антици и у преднемањићкој српској држави, у периоду од 9. до 11. века. Ова тврђавица је јединствено сведочанство о континуитету коришћења.

Мале утврде у српској традицији уопштено носе име Градац, а управо тим називом ромејски цар Василије у повељи из 1019. означава седиште епископије у Београдској митрополији. Турски документи из 16. помињу „манастир Ваљевски Градац звани Ћелије“.

– То отвара питање да ли су Ћелије можда саздане на темељима старе владичанске цркве – каже др Булић. – На ово питање наука нема одговор, јер околина историјски важног манастира Ћелије никада није археолошки истраживана. Нису мапирани ни стари путеви кроз Србију, иако су често пролазили логичнијим и лакшим трасама од садашњих.

Вешти каменоресци

Црква откривена у Таору зидана је ломљеним каменом, а само је свод олтара израђен од племенитог камена сиге. То показује да се сига из локалних мајдана у континуитету користи од антике до данас. У Таору се налази и старо гробље са споменицима од овог камена велике уметничке вредности, али су мајстори овдашњих каменорезачких радионица заборављени.

– Да је у Таору било мајстора вештих у обради камена од антике сведочи и изузетно лепо озидана црква – каже др Булић. – Могуће је да је реч о рударима, јер су овде историјски посведочени рудници и постројења за прераду руде.

Археолози су после најновијих открића утврдили да је древна магистрала из Колубарске низије ка Поморју водила клисуром реке Градац, поред куле на Ћелијском брду, кроз Лелић, Таор и долином реке Скрапеж до Косјерића, а да се код Варде рачвала ка Пожеги и Вишеграду.

Фото: Борис Субашић, Новости

Данашњи пут ка Косјерићу иде тежом и дужом трасом. Древна саобраћајница усечена у бок Повлена, сада је само шири шумски пут посут туцаником. Тек у селу Таор почиње асфалт и нестаје после неколико километара, код последњих сеоских кућа у долини бистрог и хучног Скрапежа. Одатле се наставља земљани пут на древној траси над којом доминира оштри брег назван Таорски град, због остатака зидова и гомила камена на његовом врху. Причу да га је сазидала проклета Јерина забележили су Цвијићеви сарадници пре више од века. Ископавања започета тек прошле године открила су много старије утврђење и храм. Малобројни Таорци у шали кажу да су најзад и они добили цркву, јер немају храм из новијег доба. Археолошка ископавања су довршена ове године захваљујући привреднику Милану Јефтовићу, који их је већим делом финансирао.

– Мало утврђење из 6. века се налазило на врху брега одакле се савршено види долина којом је водио древни пут – каже др Булић. – Црква у залеђу тврђавице је из истог периода и типична је за западну Србију. Скромна, камена, без луксузних украса и мобилијара. У њој су три гроба на местима где се сахрањују ктитори, али без прилога. То сведочи да су у њима сахрањени искрени хришћани.

Тврђавица у Таору се налази на голој стени са које је ерозија током дугих векова спрала не само покретне налазе, већ и зидове. Ипак, пронађени су докази да је прва утврда овде подигнута још у праисторији, у гвозденом добу.

– Највећи број тврђавица у Ваљевским планинама има континуитет од праисторије до српског средњег века – каже др Булић. – Пратећи њихове остатке трасирали смо важну саобраћајницу која је функционисала од гвозденог доба до 19. века.

До сада нико није сагледао ову путну комуникацију, која је у прошлости имала велики значај јер се њоме брзо стизало из залеђа Дубровника и Котора до Посавине и Подунавља.

Османлије су после освајања Србије име Црна Гора само превеле на турски као Карадаг и тако су повленско-маљенски простор означавали на својим картама.

Фото: Борис Субашић, Новости

– Ваљевске планине су као Црна Гора означене и на аустријским картама, а онда је тај назив заборављен иако је веома значајан за истраживање српских миграција – каже Арсић. – На пример, у Бјелицама у данашњој Црној Гори, постоји предање да је оснивач племена Орловић Павле који је дошао из Црне Горе у Подрињу. Зато намеравамо да са локалитета дуж заборављених путева преко Ваљевских планина прикупимо генетски материјал од праисторије до данас, који ће нам дати слику шта се овде дешавало, ко је долазио, а ко одлазио.

Аутор: Борис Субашић
Извор: Новости

  • 326
    Shares

Напиши коментар