Зашто је „Торлак“ битан за Србију и има ли наде за њега?


У стручној и забринутој јавности због пандемије, стоји питање да ли је Институт „Торлак“, после 93 године постојања, дефинитивно мртав, или га је упркос свему ипак могуће оживети?

Ово „Торлаку“ и Србији није требало. Озбиљан је то инцидент. Пет дана пошто је објављена вест која је обрадовала све у Србији, да је Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ после 15 година опет произвео вакцину против сезонског грипа, стигла је и нежељена, па потом демантована вест која је Србију пљуснула преко носа – „Торлакова“ вакцина је повучена.

Како и због чега се ово догађа, јавност није обавештена. Очекивало се да двојац са кормиларом, др Вера Стоиљковић, в.д. директора „Торлака“, и др Златибор Лончар, министар здравља, пред јавношћу утемељено објасне о чему се ради.

У стручној и забринутој јавности због пандемије, стоји питање да ли је Институт „Торлак“, после 93 године постојања, дефинитивно мртав, или га је упркос свему ипак могуће оживети? Стручњаци махом нису вољни да о „Торлаку“ причају под пуним именом. Кажу да је „Торлак“ могуће подићи јер он је и даље светски бренд, али пре тога у тај институт је нужно довести стручан менаџмент, старе и младе стручњаке, обезбедити материјалну подршку државе.

„Торлакова деца“

О „Торлаку“, после 2005. у јавности мало шта се зна и говори. Чуле су се разне контрадикторне гласине. Да је „Торлак“ руина на издисају, да га је купио швајцарски фармацеутски магнат „Новартис“, и она из 13. септембра 2017. министра Лончара да је „држава пронашла инвеститора који је заинтересован да уложи 40 милиона евра у Институт за вирусологију, вакцине и серуме, да ’Торлак’ остане наш, српски, што је веома важно.“

Оно што је извесно и најречитије, стоји у сазнању да „Торлаком“ руководи в.д. директора др Вера Стоиљковић. За ових седам година, осим појављивања на РТС 16. октобра са тврдњом да је после 15 година „Торлак“ направио сезонску вакцину, у јавности се није огласила. Шта се ради у Институту, које су му амбиције и планови, има ли наде да „Торлак“ доживи реинкарнацију коју је већ имао од 1993. до 2001. године, кад је усред ратова и санкција освојио тржишта Турске, Индије, дела Кине и Јужне Америке?

Са тим питањима, у складу са договором новинара Експреса са кабинетом др Стоиљковић, послали смо питања в.д. директора пре девет дана. Нисмо добили одговор. Оно што смо сазнали из миљеа београдских лекара и фармацеута јесте да „Торлак“ животари на ситнишу који добија из буџета, да праве серуме попут оног против змијског уједа… Чула се и тврдња да је Влада Србије прошле године уложила у „Торлак“ око шест милиона евра, вероватно финансирајући производњу вакцина.

Ако недоумице око вакцине против грипа остану без јасног одговора, мало је веровано да ће „Торлак“ оживети. Овако је ни риба ни девојка, што са собом повлачи још важније питање: да ли је све ово права слика односа друштва према „Торлаку“? Упркос свему, греје нас нада да ово није први пут да је „Торлак“ скоро умро, јер оживели су га већ једном. Али занимљиво је чути шта се догодило са „Торлаком“ после 2001. године и како је први пут спасен?

О свему поменутом разговарали смо са др Гораном Крецловићем, др Томиславом Јанковићем и др Лепосавом Милићевић и инсајдером Експреса.

– Мене је на месту директора Института наследио „жути кадар“ из Демократске странке 2001. године. Мислим да се звао Дакић. Уз примопредају, саветовао сам му да настави производњу вакцине за сезонски грип и полио вакцину против дечје парализе. Он ми је одговорио „не брините, све ће то демократија да среди“. Оставио сам тада на рачуну „Торлака“ осам милиона долара, које смо зарадили продајући полио вакцине Турској и Индији. Такође ми је познато да је Дакић тада од државе добио три милиона евра. Није их уложио у унапређење већ разрађених послова „Торлака“, него је на рушевинама једне зграде у кругу Института направио нову зграду која ничему није служила – каже за Експрес др Томислав Јанковић, директор „Торлака“ од 1993. до 2001. године.

Шта се све догађало у „Торлаку“ од 2001. до 2005. године?

Др Горан Крецловић радио је у Институту од првог радног дана до пензије 2005. године.

– Био сам у „Торлаку“ од почетка радног века. Почео сам да радим на почетку студија, био сам, што се каже, торлачко дете све до 2005. И био сам у тим најбољим данима „Торлака“, кад га је водио др Томислав Јанковић. Састав се толико изменио да смо се сви ми, који смо видели да „Торлак“ иде у лошем правцу, разишли и склонили. Неки су отишли у „Кола-колу“ да раде контролу, други у „Хемофарм“, трећи у Агенцију за лекове, четврти у иностранство… Последње што сам чуо јесте да се професорка Даничић са онкологије распитивала за „Торлак“, она је наводно имала жељу да са „Торлаком“ нешто уради.

На опаску коју смо чули од неких медицинских радника да је „Торлак“, између осталих, удавио „Новартис“ са својим асортиманом који је окупирао Србију, др Крецловић одговара:

– Не верујем у то. „Торлак“ је увек имао проблем са конкуренцијом, али је то решавао конкурентним ценама, а пре свега квалитетом. Тако да је прича о „Новартису“ више оправдање за неку неспособност него права процена. Јер „Торлак“ су увек после доктора Јанковића водили људи који нису имали шансе да предвиде шта ће се дешавати у новом развоју фармацеутске индустрије. Последње што сам урадио на „Торлаку“, са екипом доктора Јанковића, правили смо погоне новог полија и сезонског грипа са жељом да се направи погон за производњу морбила. Ми смо квалитетом рушили конкуренцију, снабдевали смо многа тржишта ван Америке. „Торлакова“ прича била је заснована на извозу, а уз покривање домаће територије оним што је потребно. Правили смо разне вирусне вакцине, бактеријске вакцине, имали добру дијагностику – објашњава др Горан Крецловић.

Неке ствари и односи у фармацеутској индустрији у свету, па и код нас, по доласку “демократије“, битно су се промениле. То апсолутно илуструје прича из Словеније. Врховно тужилаштво Словеније је 7. октобра 2002. године поднело пријаву против словеначке филијале „Новартиса“ да су подмитили тројицу лекара са Института за онкологију. Свакоме су дали по 10.000 евра да у клинички протокол ставе лек „аредија“, који производи поменути швајцарски фармацеутски магнат, а који се користи код метастазе костију. Код нас нису у јавности проказани слични случајеви, али је познато да бројни лекари с простора бивше Југославије одлазе на конгресе и саветовања на пробране дестинације широм света, које су више награда него унапређење науке.

Зашто је „Торлак“ важан Србији?

– Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ је симбол суверености земље – тврди др Лепосава Милићевић, министарка здравља у влади Мирка Марјановића, која је оставила значајан траг у првом спасавању „Торлака“.

– Даћу вам пример зашто је важан „Торлак“. Када сам именован за директора „Торлака“ 1993. године, по налогу министарке Лепосаве Милићевић, Србија је увелико била под санкцијама. У једном тренутку нисмо могли да производимо серум против змијског уједа. За цео регион од Словеније до Грчке тај серум производили су Хрвати. Нису нам га дали, трајао је грађански рат. Ја сам организовао биологе који нису смели змију ни да пипну, ишли су по Херцеговини, куповали, смештали у специјалне сандуке, довозили у Београд. На крају смо произвели серум против змијског уједа. Тај серум је био изузетно добар и ми смо наставили да га производимо до данас – прича др Томислав Јанковић.

– Колико смо изгубили што је „Торлак“ запуштен, доведен скоро до пропасти? Много, немерљиво. Тиме би морала да се позабави садашња власт, да врати „Торлак“ на исти начин као што је последњих година преузела здравствени систем у своје руке и уздигла га до одређеног нивоа. „Торлак“ је национална кућа, она је Србији потребна, њу не треба продавати ни гасити.

Ми смо продавали стотине милиона доза полио вакцине широм света, јер је због великог броја деце и сиромаштва царовала дечија парализа. Одговорно тврдим да тамо где је „Торлакова“ вакцина дата, ниједан случај дечије парализе се није појавио. „Торлаку“ је, по свему што чујем, потребно пре свега не само материјално улагање, него веома стручни људи. Има их код нас, има и наших младих људи и у свету који би могли и хтели да се врате и да „Торлак“ опет вратимо у живот, каже Милићевић.

Производња вакцина на „Торлаку“ је застарела. Свуда у свету се производе вакцине на основу гена, генског дела, а код нас на основу целих бактерија, целих вируса и зато деца када приме ту нашу вакцину добијају температуру. Поједини стручњаци кажу да то није страшно, али да о стању у „Торлаку“ власт можда нема права сазнања.

„Торлак“ је до 1993. развио полио вакцину, коју је касније продавао широм света.

– То је вакцина против полиовиолитиса. То је вирусно обољење које напада нервни систем и доводи до тога да дете има разне изобличености, физичке, психичке. „Торлакова“ вакцина, док сам био тамо осам година, није имала ниједан случај да се дешавало да она изазове болест. Ова вакцина и вакцина против сезонског грипа на неким деловима светског тржишта биле су неприкосновене – каже др Јанковић. Он се присећа да је „Торлак“ победио на међународном тендеру за полио вакцину у Истанбулу 1994, а да је у том тренутку турска војска је бомбардовала положаје Срба у БиХ.

Шта би „Торлак“ данас морао да ради да би производњу поставио на ниво који му код нас и у свету припада?

– Најпре мора да осавремени производњу. На „Торлаку“ је углавном лабораторијска производња. Дакле, она не може да буде велика количински. Али, када би то радили као модерне фармацеутске куће, уз имиџ и професионалност које је „Торлак“ увек имао, опет би нашао своје место на светском тржишту. Ја увек на прво место стављам нове људе. Помињем свој пример: кад сам дошао у „Торлак“, две године пре тога они нису имали производњу, било је неких серума. Од почетка 1993. довозио сам полумртве старе стручњаке јер то млади нису могли да ураде, једноставно нису хтели ни да науче. Мислим да је то проблем и данас. Они воле те класичне вакцине. Али, зато морају да дођу људи који то раде у свету и да бреме тога преузму и врате „Торлак“. Понављам, „Торлак“ је национална кућа, видим да је то ова власт препознала, каже др Јанковић.

Аутори: Ђоко Кесић и Војислав Туфегџић
Извор: Експрес, Нови Стандард


  • 11
    Shares

Напиши коментар