Село код Смедеревске Паланке крије тајне најстаријег писма и математике

Фото: Борис Субашић/Новости


Нема праисторијског насеља које се може упоредити са оним на локалитету Медведњак у селу Грчцу, код Смедеревске Паланке, које је трајало у континуитету, невероватних 1.700 година, а затим се мистериозно угасило.

Налази показују да су овде од 6200. до 4500. године пре нове ере долазили путници са простора данашње Бугарске, Грчке, Турске, Француске.

– Сасвим је умесно поредити Медведњак са центром „праисторијске Европске уније“ – каже археолог проф. др Милорад Стојић. – То неолитско насеље има веома изражен верски карактер, а према трајању и другим карактеристикама јединствено је у Европи. Предмети пронађени на Медведњаку документују до сада мање познате аспекте протостарчевачке и винчанске заједнице, као што су вера, календарско знање, мерење времена, астрономија, знаковно обележавање бројчаних вредности, прорицање, контакти са удаљеним заједницама.

О томе сведоче месечеви и сунчеви календари приказани на зубима дивље свиње, рачунски записи урезани у кости, астрономске справе, инструменти за гатање, лични украсни предмети, могућно, и звездане, астролошке карте.

На предметима од кости и камена са Медведњака налазе се истоветни бројеви уреза који се једноставно могу тумачити као приказ циклуса Сунца и Месеца, али и друге ознаке које се могу дешифровати као цифре!

– Прецизно уобличене ознаке на костима и камену, несумњивог математичког значења, указују на постојање договорених, конвенционалних знакова за изражавање аритметичких вредности – сматра др Стојић. – На Медведњаку је функционисао конвенционални аритметички систем, који се састојао од четири упечатљива графичка знака. Овај оригинални нумерички систем је настао из потребе да се прикажу сазнања о природи, трајању и току одређених универзалних процеса, као што су циклуси Месеца и Сунца.

Фото: Борис Субашић/Новости

Тај календарски и нумерички систем функционисао је само у свештеничком сталежу насеобине на Медведњаку, сматрају научници.

– Они су користили предмете од костију на којима су комплексне информације урезивали графемама, а извесно је да су ти знакови имали и свој звучни израз у језику – објашњава др Стојић. – Без обзира на то што је употребљаван веома ограничено и што га је, вероватно, користио само сталеж који се бринуо о култу, може се у извесној мери говорити о покушају стварања графичког система, „претписма“. Имајући на уму хронологију ових коштаних предмета, проистиче да је најстарији систем графичког споразумевања у оквирима европске неолитске културе настао негде у 6. миленијуму пре нове ере у Медведњаку.

Сунчеви и месечеви календари урезани у кљове дивљег вепра, навигациони инструменти од кости и камена донедавно нису били доступни јавности. Иако светског значаја, локалитет Медведњака је тек делимично истражен, а само део пронађених предмета је изложен у Народном музеју у Смедеревској Паланци.

– То је само део културног блага Медведњака. Стотине предмета, а највише фигурина од печене земље, кости и камена налази се у неколико приватних колекција – каже др Стојић. – Највећи број артефаката из тих збирки нађен је на окућницама три домаћинства, у самом средишту локалитета, који званична наука никада није истраживала.

Да би се ово културно благо спасло од заборава створен је пројекат „Објављивање археолошке грађе из приватних колекција“ чији су аутори и покретачи покојни академик Борислав Јовановић, др Растко Васић, научни саветник, и др Милорад Стојић.

Циљ пројекта је да се објави археолошка грађа из Србије која се налази у музејима у земљи и иностранству, факултетима, институтима, школама, библиотекама, домовима културе и приватним колекцијама – каже др Стојић.

Неиспитано срце налазишта

Локалитет Медведњак регистрован је 1968. године, када су обављена и прва археолошка ископавања.

Испитана је површина више од 1.000 метара квадратних, али тим ископавањима није обухваћен средишњи део локалитета, где се, иначе, налазе сва данашња домаћинства у засеоку Медведњак. Случајно пронађени предмети који потичу искључиво из средишњег дела налазишта, на коме је археолошки слој неколико пута моћнији него онај на регуларно истраживаном делу, указују на несумњиво постојање сакралног средишта на највишим котама насеља – каже др Милорад Стојић.

Саговорник „Новости“ направио је монографију о Медведњаку која само изгледа као књига, а у ствари је једини музеј и целовита презентација изузетног локалитета. Ко посети ово идилично сеоце, не може ни да претпостави да се под његовим темељима, баштама и њивама, крије метропола и верски центар старији од 8.000 година. Предмети пронађени на њему указују на културне везе локалитета у Грчцу са подручјима Kосова, источним деловима Балканског полуострва, Грчке, Олтеније, Доњег Подунавља, подручје Kарпата, источног Медитерана, Париске регије.

– Положај насеља Медведњак у самом центру територије протостарчевачке и винчанске културе у Доњем Поморављу, у зони Велике конфлуенце: ушћа Саве, Тисе, Тамиша, Мораве и Пека у Дунав, где се укрштају сви природни путеви са целог подручја те заједнице, идеално је место за средиште једне заједнице – каже др Стојић.

– Везе средишта винчанске културе из Грчца досезале су до западне Европе, што потврђују налази из Париске регије, југа и крајњег истока Балканског полуострва, подручја Kарпата. Бројне шкољке и израђевине од њих указују на везе са подручјем топлих мора. Од посебног значаја су коштани предмети којих је на Медведњаку пронађено више него у целој југоисточној Европи. Неки од њих су апсолутно јединствени!

Аутор: Борис Субашић
Извор: Новости

Напиши коментар