Тужне прогнозе: За две деценије сваки четврти грађанин Србије биће старији од 65 година

Фото/илустрација: Новости

За само две деценије сваки четврти грађанин Србије биће старији од 65 година, уколико се број становника и даље буде смањивао и уколико будемо имали негативан природни прираштај – наведено је у најновијем Статистичком годишњаку Републичког завода за статистику.

Наша земља, према проценама УН, је једна од 10 држава у свету са најбржим падом броја становника.

– Основна одлика кретања пројектованог становништва Србије 2011-2041. јесте процес депопулације. Према свакој од пет варијанти пројекција, број становника Србије би 2041. године био мањи него 2011, а Србија би имала негативан природни прираштај. За тридесет година удео старијих од 65 година повећао би се са 17 на чак 24 одсто. На крају пројекционог периода скоро сваки четврти становник био би старији од 65 година – наводи се у Годишњаку.

Бракови

Нешто више од половине житеља наше земље старијих од 15 година је у браку (њих 55 одсто). Око 28 одсто људи никада није заснивало заједницу, док је сваки девети становник удовац односно удовица. Сваки двадесети је разведен.

Проценат младих до 14 година пао је са 14,4 одсто у 2011. години, када је спроведен последњи попис, на 14,3 одсто у прошлој години, док је проценат старијих од 65 порастао са 17,3 одсто на чак 20,7. Контингент становништва старости од 15 до 64 године, које је радно најактивније, смањио се за више од три процента.

Такође, просечна старост становништва порасла је са 42,1 у 2011. на 43,3 године у прошлој години. Животни век мушког и женског становништва у просеку је сада дужи за две године: са 71,6 година продужен је на 73,1 код мушкараца, односно са 76,8 на 78,3 код жена. Код младог становништва карактеристична је бројчана доминација мушкараца, а код средовечног и старијег – већи број жена. „Најстарији“ је регион Јужне и Источне Србије, где је готово трећина становништва старија од 60 година!

Занимљиво је и да је у последњој деценији стопа смртности порасла са 14,2 на 14,6 умрлих на 1.000 становника, а водећи узроци смрти и даље су болести система крвотока и неоплaзми.

Мање од половине становништва (41,3 одсто) економски је активно, а мушкарци су активнији него жене (57,2 одсто мушкараца).

Пописом из 2011. године регистровано је 2.487.886 домаћинстава, што је нпр. у односу на 1948. годину за око 1,7 пута више. Међутим, континуирани пораст домаћинстава пратило је опадање њихове просечне величине, па је у 2002. просечно домаћинство први пут имало мање од три члана.

Извор: Новости

  • 10
    Shares

Напиши коментар