Завод за заштиту интелектуалне својине, обележава велики јубилеј: Казан за ракију наш први патент

Током сто година постојања Завода за интелектуалну својину, у њему је регистровано више од 61.000 патената, 1.474 мала патента, преко 70.000 жигова и близу 11.084 индустријска дизајна.

Први регистрован патент био је „строј за печење ракије“, на име Милана Јовановића, казанџије из Новог Сада. Тадашња управа међу првим патентима је одобрила и проналазак „сама себе љуљајућа колевка“, на име Адема Субашића, сајџије из Сарајева.

Своје жигове су у Заводу, почетком двадесетих година, штитиле и светски познате компаније…

– Никада за ових 100 година Завод није престајао да ради, истина, радио је у ограниченом обиму и са смањеним бројем службеника, чак и у периоду Другог светског рата под руководством врсног интелектуалца Андрије Богдановића – објашњава, за „Новости“, Владимир Марић, директор Завода.

– Током своје историје, мењао је називе и надлежности, развијао се и напредовао некада брже, а некада спорије, али се показао у великој мери имун на идеолошке и политичке промене кроз које су ова земља и друштво пролазили. Делом је то и због тога што је заштита интелектуалне својине, барем од почетка 19. века, један од неспорних закона економског развоја сваког модерног друштва.

Окончањем Другог светског рата, наступиле су за Југославију нове идеолошке, друштвене и економске околности. То је било бурно и тешко време бременито проблемима и искушењима, али истовремено, то је било време наде и напретка

. У периоду од 1945. до 1950. године у Југославији је било регистровано више од 150.000 домаћих и међународних жигова.

– Заводу је од 1981. године додељена надлежност и у области заштите ознака географског порекла – додаје наш саговорник. – Прве регистроване ознаке порекла биле су ознаке за „дингач“ и „поступ“, вина са Пељешца.

Шуман

Првипредседник Управе био је Јанко Шуман, доктор права, који је студирао у Грацу и Бечу. Био је адвокат у Целовцу, а потом радио 17 година у Аустроугарском заводу за патенте у Бечу. На челу Управе био је 17 година, и за то време управа је уживала велики углед и убрзо је постала позната у Европи.

Данас је у Заводу регистровано 69 ознака географског порекла, њима су заштићени традиционални српски производи, као што су ужичка пршута, хомољски сир, лесковачко роштиљ-месо, минералне воде „књаз милош“, „врњци“, „дубока“…

Последњих двадесет година историје Завода било је време интензивне модернизације ове институције, јачања техничких и људских капацитета, хармонизације правног система са европским и јачања међународне сарадње. Завод има дугу и плодну сарадњу са најважнијим међународним институцијама из ове области – Светском организацијом за интелектуалну својину, Европском патентном организацијом и Заводом за интелектуалну својину Европске уније.

Краљ Александар донео уредбу

Наследник престола тадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Александар Карађорђевић, 15. новембра 1920. године донео је Уредбу о заштити индустријске својине којом је установљена Управа за заштиту индустријске својине. У то време, 85 одсто становништва је живело на селу, а половина од укупног броја становника била је неписмена. Основна привредна грана је била пољопривреда, а индустрија је тек почела да се развија.

Богата је листа и привремених чланова управе међу којима су били академици, професори универзитета, начелници, главни инжењери и инспектори у министарствима, индустријалци, лекари и учитељи. На листи привремених чланова Управе налазио се и Милутин Миланковић, један од највећих српских научника свих времена. Поред њега, на листи привремених чланова Управе били су и доктор Александар Лека, Павле Васић, доктор Милан Видмар, професор Техничког факултета у Љубљани и Велибор Глигорић у својству саветника Министарства трговине и индустрије.

Аутор: Јелена Динчић
Извор: Новости

  • 1
    Share

Напиши коментар