Настанак необичних српских презимена


Судећи по српским презименима рекло би се да су најнеобичнија она која су настала од речи за које ми данас углавном не знамо шта значе.

Поред оних уобичајених српских презимена која се углавном завршавају на „ић“ наши сународници носе и фамилијарна имена попут Гузина, Рикало, Мукало, Пешко, Кењало, Ћоћкало, Накарада, Ћућак, Шупак, Мотика, Лелекур, Зломужница, Мачкодер, Масникоса, Цервовина, Поледица, Јасика, Срдоч, Торбица…

Између осталих, у Србији имамо и Бркиће, Прцовиће, Тртовце, Јогунице, Бабарогиће, Гуливрате, Фрфулановиће, Надрљанске, Ушљебрке.
Добрић, Звоцић,Ведрић,Мрзић…

Орјенталиста Српко Лештарић написао је „Занимљиви српски презименик“ где је сакупио 5.500 необичних српских презимена.

Лештарић је презимена поделио на неколико тематских целина – према нарави, склоностима, понашању, расположењима и душевним стањима. Ту су и презимена по интелектуалним одликама, крволочна, трудољубачка и трудомрзачка, ласцивна…

Већина презимена је настала по мушком претку – патроними, мада има и презимена која порекло воде од нека давне прабаке – матроними.

Тако су неки по нарави добијали презимена Добрић, Звоцић, а по склоностима и понашању Шмркиић, Плачкић, по карактеру Ведрић и Мрзић.

Интелектуалним одликама окићени су Зјакић, Бенаковић, временским приликама: Кишић, Олуји, лепој спољашњости Ђинђић, Милеуснић.

Презимена су наденута и по крволочности, па тако у Србији имамо Кољивратић, Мучибабић, Мачкодавић.

Занимљиво је да презиме Гаће није по доњем вешу, већ је то некада био израз за панталоне. Па тако Срби имају презиме Каргаће по претку који је носио црне панталоне.

Најпознатије презиме са префиксом “кара” је свакако Карађорђевић, име једне од српских краљевских династија, а потомци су га понели по Ђорђу Петровићу , вођи Првог српског устанка. Ђорђа су Турци звали “кара” што значи црни.

Српска презимена најраније се бележе у црквеним књигама у околини Задра и Шибеника крајем 17. века.
Најчешћа презимена у Србији

Кнез Александар Карађорђевић 1851. гоодине наредио је успостављање трајних, наследних презимена по најстаријим и најзначајнијим прецима, али су тек од 1900. године она постала устаљена у Србији. По завршетку Првог светског рата систем идентификације помоћу презимена нашао се у примени на целом Балкану.

Према подацима Завода за статистику међу најчешћа презимена у Србији спадају Јовановић, Петровић, Павловић, Николић и Ђорђевић.

Настала су од мушких личних имена преузетих од хришћанских светитеља и потичу из туђих језика – прво из арамејског, а остала из грчког.

Само у Београду Јовановића има око 40.000, Петровића око 30.000, Николића око 25.000, Ђорђевића готово 20.000.

Извор: Глас јавности


  • 10
    Shares

Напиши коментар