Бугарска се противи повратку српског језика у македонске школе!


Етнички састав Републике Македоније (попис 2002.) – насеља са српском већином назначена светло плавом бојом. Фото: wikipedia

Шефица бугарске дипломатије Екатерина Захаријева оштро је критиковала одлуку власти у Скопљу да у школски програм врате српски језик.

Она је додала да је „македонизам идеја настала у Београду и Москви“.

„Не знам да ли се ради о новој провокацији, али су све тамошње странке апсолутно сагласне о овој теми“, рекла је Захаријева телевизији БТВ.

Бугарска министарка сматра да је повратак српског језика у македонске школе део плана да се „језик што више приближи српском, а удаљи од бугарског“.

„То побија тезу да је веза са Србијом и Русијом прекинута. Напротив, македонизам је идеологија настала у тим државама“, рекла је Захаријева.

Македонски премијер Зоран Заев је, честитајући Светог Саву припадницима српске мањине, најавио повратак српског језика као изборног предмета у школама у Северној Македонији.

Са Захаријевом се сагласио и историчар Христо Матанов, који тврди да је „македонизам српски производ саздан на антибугарским основама“.

По попису из 2002. у Републици Македонији живи приближно 36.000 Срба и они се могу поделити у три скупине:

  • аутохтоно („старо“) српско становништво живи махом на северу државе, око Куманова и северно од Скопља, где постоји низ села у којима чине већину или значајну мањину. Између датих Срба и околних Македонаца не постоји оштра разлика, а месни говор је на размеђи српског и македонског језика (тј. торлачки);
  • плански колонизовани Срби живи и у неколико малих сеоских заједница у долини Вардара, нарочито у области Ђевђелије и Неготина. Дато становништво је насељено после Првог светског рата из делова данашње Јужне Србије наместо исељеног турског становништва;
  • Значајан број Срба живи и по значајнијим градовима, готово свуда у занемарљивом уделу. Дато становништво је различитог порекла и са изразитом тенденцијом асимилације у Македонце (посебно по питању језика). Веома је бројна српска заједница у Скопљу (око 5% укупног становништва), где су се Срби током целог 20. века века насељавали као кадрови у бројним управним службама. Слично томе, и по другим градовима су Срби најчешће долазили као кадрови (нарочито војни), па су они данас обично образованији и „урбанији“ од просека за дату средину.

Извор: Б92, Магацинпортал


  • 19
    Shares

Напиши коментар