Велика је разлика између усташа и нациста!


Зашто сваки мали Јеврејин зна о холокаусту, а српску децу не уче о страдањима сопственог народа. Од чега то „штитимо“ нашу децу?

Пре свега, враћам се на наслов текста:“ Која је разлика између усташа и нациста?“ Да би најбоље појаснили онима којима и даље није јасно, цитираћемо Гидеона Грајфа, професора историје на Академском колеџу Оно и предавача на водећим универзитетима у САД, сматра се једним од водећих стручњака за истраживање Холокауста.

Гидео Грајф у тексту“ „Јасеновац, Аушвиц Балкана“ – најбруталнији логор за истребљење “наводи:

„Немци из Треблинке и Аушвица су заиста били безгранично окрутни, али су за разлику од Хрвата били стерилни. Користили су гасне коморе не би ли се физички дистанцирали од својих жртава.“

Хрватска погубљења су била ручна, болесна и тешко описива. Тако на су пример описана убиства јединственим изумом кожне рукавице на коју је био причвршћен нож како би се жртви одсекла глава у једном потезу. Рукавица са ножем је произведена у Немачкој, а командант логора Макс Лубурић организовао би ужасна такмичења ко може да пресече што више глава са једном истом рукавицом.

Резултати би били незамисливи нормалним људима. Лубурић би побеђивао са више од 1200 закланих за једно вече. Нисам цензурисао своју књигу у описивању злочина, каже Грајф, и наводи „морам да признам да ми је било тешко при писању књиге али сам био посвећен истини и историјском значају обелодањивања чињеница“.

Описи у књизи су тешки: вађење очију, вађење живих органа, паљење људи, дављење, силовање и злостављање трудница, и још много оригиналних садистичких злостављања које је тешко и само замислити а камо ли описати.“

Сам Гајф је навео да су усташе убијале на 57 начина!

Ако смо због нечег криви као српски народ, то због покушаја да заборавимо наше свете жртве. За разлику од јеврејског народа који има меморијални центар посвећеним свим Јеврејима страдалима у Холокаусту, ми Срби, иако смо имали огромна страдања у протекла два века, немамо чак ни пописане жртве.

Србији и свим Србима широм света је потребан један меморијални центар који би обухватио наша вековна страдања, геноциде и затирања којима смо били изложени. Такав центар нам је потребан због свих нас, због наше деце коју од малена тамо треба водитиу њега и едукатовати, али и због странаца који долазе у Србију. Такав центар наравно није крај, ова страдања морају да уђу у школе, институције, да имамо државни празник са том темом. Ко ће памтити наше страдалнике, ако не ми сами?

Магацинпортал

Прочитај још: Јован Дучић: „Да није било ове ужасне заблуде са Хрватима, где бисмо данас били?“


  • 24
    Shares

Напиши коментар