Дарко Ристов Ђого: Србијо…


Никада нисам схватао зашто ми те недоучени зову „матица“. Ниси ти мени матица, није ми ни Гордана матица већ мајка, родитељка моја, утроба која ме носила.

И ниси ти мени „блиска“
Јер ми ни дјеца нису блиска, ни отац мој ни није близак него си ти ја сам, а ја – твој син. И када си лутала и када сам лутао, нисам се од тебе, себе раздвајао.
Ниси ти само застава што је граничар чува.
Ни само простор – од Кошара до Вршца.
Ти си ми. И ми смо ти.
Нераздвојиви: народ и земља.
Србијо, име моје, сретно ту Сретење Бога и човјека!

Аутор: Дарко Ристов Ђого
Извор: Искра


  • 5
    Shares

Напиши коментар