Како су српски умови мењали свет


Наш Огњеслав Костовоић Степановић измео је хидроавион

Живот савременог човека не може се замислити без открића као што су електрична струја, мобилни телефон и аутомобил, а за неке од најзначајнијих научних достигнућа заслужни су управо српски научници.

Представљамо вам 10 проналазака који су заувек променили свет, а изумели су их Срби.

1. Наизменична струја – Никола Тесла

Најбрилијантнији ум 20. века, чији изуми и данас задају главобоље научницима, у великој мери заслужан је за функционисање наше свакодневице. Никола Тесла је рођен у личком селу Смиљану, у тадашњој Аустроугарској, као син сеоског православног свештеника.

Његов систем наизменичне струје омогућио је знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Овим открићем започела је нова ера индустријализације. Такозвана Теслина струја због своје високе фреквенције од више ампера није опасна по човека, те на основу дубинског деловања своју примену налази и у медицини (дијатермијска струја).

Иначе, Тесла је изумео више од 700 заштићених патената и иновација. Његово име уведено је у Кућу славних проналазача САД-а.

2. Пупинови калемови – Михајло Идворски Пупин

Рођен у банатском селу Идвор, од оца Константина и мајке Олимпијаде, у земљорадничкој породици као једно од десеторо деце, већи део живота провео је у САД-у.

Светску славу донео му је проналазак назван „Пупинови калемови”. Наиме, ово откриће је омогућило отклањање штетног дејства капацитивности водова које је представљало главну сметњу преноса сигнала на дужим растојањима, а манифестовало се појавом шума. Проблем је решен постављањем индуктивних калемова на строго одређеним растојањима дуж водова. Разрадио је нову математичку теорију преноса осцилација кроз жицу са распоређеним масама, а ти индуктивни калемови у његову част названи су Пупинови калемови.

Пупин је изумео много проналазака, од којих је патентирао 24. За свој свеобухватан рад добио је многе награде и признања. Био је и успешан писац и први Србин коме је додељена Пулицерова награда.

3. Математичка теорија термичких феномена – Милутин Миланковић

Овај српски инжењер, геофизичар, климатолог и астроном оснивач је Катедре за небеску механику на Београдском универзитету и светски је уважен научник. Захваљујући њему, данас знамо да на климу утичу фактори из свемира, а пре свега Сунце. По њему су названи по један кратер на Марсу и на Месецу, а НАСА га је сврстала међу 15 научника најзаслужнијих за развој науке о Земљи. Рођен је у Даљу код Осијека. Студирао је на Бечком технолошком институту где је дипломирао грађевину и стекао докторат.

Године 1920. је објавио монографију „Математичка теорија термичких феномена узрокованих сунчевим зрачењима“. Резултати овог рада су му донели значајну репутацију у научном свету. Ова соларна крива није потпуно прихваћена све до 1924, када је метеоролог и климатолог Владимир Кепен представио криву у свом раду „Цлиматес оф тхе геологицал паст”.

Миланковић је, између осталог, предложио реформу јулијанског календара, чиме би он постао прецизнији од грегоријанског, која је у начелу усвојена 1923. на Свеправославном конгресу у Цариграду, али још увек није примењена.

4. Хидроавион – Огњеслав Костовоић Степановић

Србин по националности, пореклом из Новог Бечеја, Огњеслав Костовић Степановић рођен је у Аустрији 1851. године. Школовао се у Мађарској, а касније се преселио у Русију. Припадао је имућној српској трговачкој породици, а говорио је српски, мађарски, енглески и француски језик. Иако рођен у истој деценији као и Никола Тесла и Михајло Пупин и проналазач многих изума, остао је на маргинама. Међутим, Руси га и данас сматрају „краљем проналазача“.

Године 1911. први на свету створио је летећи чамац, хидроавион. Пројектовао подморницу за осам људи са погоном на мотор од 100 КС са унутрашњим сагоревањем на течно гориво. Пријаву за патент мотора поднета је тек 1888. године, а решена четири године касније. Његов мотор је осмоцилиндрични са 80 коњских снага, док је Дајмлер направио са свега једном и по. Костовић се дуго времена одрицао свог права на мотор, јер је настојао да сачува тајну за Русију због чега није пристајао да изнесе детаље свог проналаска.

Треба напоменути и да је 1879, тражећи нови материјал за изградњу дирижабла, измислио арборит, по многима први вештачки синтетички материјал, неку врсту шперплоче.

5. Галаксија – кућни рачунар – Воја Антонић

Воја Антонић је рођен у Шапцу, филмски монтажер, проналазач и публициста. Такође је уредник новина, а доприносио је у бројним радијским емисијама.

Међутим, најпознатији је по томе што је први на територији Југославије конструисао и направио „Галаксију“ – кућни рачунар на принципу самоградње. У лето 1983, читајући литературу о микропроцесорима, Антонић је закључио да примитиван процесор ЦДП 1802 може софтверски да генерише видео-сигнал без помоћног специјалног кола.

Како су у то време рачунари још увек били реткост, пошто је тада прописима био забрањен увоз робе у вредности преко 50 немачких марака, Антонић је понудио научном часопису „Галаксија”.

Комплетно упутство за самоградњу је одштампано децембра 1983, па је преко 8.000 ентузијаста у Југославији дошло до свог првог кућног рачунара.

6. Бушилица за дубоке бушотине – Љубомир Клерић

Пореклом Немац, Љубомир је српски научник и математичар, затим професор механике на Великој школи, министар просвете и привреде Србије, проналазач и академик Српске краљевске академије од оснивања 1887. године.

Радио је у Рударском одељењу Министарства финансија Кнежевине Србије, на истраживању гвожђа у Африци и рудишта на Руднику и Космају, а после српско-турског рата 1878, као члан екипе рудара ратника, одлази у ослобођене крајеве на геолошка истраживања терена.

Патентирао је више направа са применом у рударству (размерник, направа за ломљење камена…), од којих је најзначајнија бушилица за дубоке бушотине.

7. Јединствен закон силе – Руђер Бошковић

Оснивач Миланске опсерваторије је, између осталог, био је и изврстан стваралац: филозоф, математичар, астроном, физичар, инжењер, педагог, геолог, архитекта, археолог, конструктор, оптичар, дипломата, путописац, професор, исусовац, најбољи песник на латинском језику осамнаестог века и преводилац. Рођен је 18. маја 1711. године, као седмо дете трговца Николе Бошковића (Србина из Орахова код Требиња у Херцеговини) и мајке Павле (италијанског порекла, из породице Бара Бетере, познатог дубровачког песника). Цео радни век провео је у туђини, где је стекао и светску славу, а само се једном вратио у свој родни град Дубровник – 1747. године.

Руђер Бошковић је, између осталог, творац и јединственог закона силе, претпостављајући да постоји не само привлачење (Њутнов закон), него и одбијање у наизменичном мењању на малим растојањима међу телима. Сматрао је да је елементарна честица без димензија извор силе, а време и простор је, насупрот Њутну, сматрао релативним, па се с правом може назвати претечом Алберта Ајнштајна.

8. Хидрогенератор – Михајило Петровић Алас

Михајло Петровић Алас, први доктор математике на Балканском полуострву, рођен је у породици београдског свештеника. На Сорбони је стекао две дипломе, из математике и физике. Вратио се у домовину и од 1894. па све до пензије 1938. предавао математику на Београдском универзитету.

Био је један од највећих стручњака у свету за диференцијалне једначине и члан академија наука у Београду, Загребу, Прагу, Варшави и Букурешту. Најмање се, међутим, зна, да је био и даровити проналазач. У Француској су му признати патенти за даљинар, справу која се користи у војсци; за посебан систем зупчаника; за уређај који омогућава бродовима да плове и кад им торпедо пробије труп; за дубиномер.

Између осталог, његов најзначајнији проналазак је хидрогенератор, претеча данашњег рачунара, за који је добио награду 1900. године у Паризу на Светском сајму научних достигнућа.

9. Кочница за возове – Добривоје Божић

Одмах по окончању студија на Високој техничкој школи у Карлсруеу (Баден-Виртемберг), где му је један од професора био Рудолф Дизел, потом и у Дрездену (Саксонија), новопечени инжењер машинства Добривоје Божић добио је посао у Српским државним железницама. Међународној унији железница своје решење кочнице железничких возила пријавио је преко железнице Краљевине Срба Хрвата и Словенаца 1925. године.

После низа тестирања на прузи Загреб–Ријека и након отпора његовом решењу од Немаца и Француза, 1928. године признат је његов патент система кочења као чувена кочница „Божић”. Први је предложио кочење путничких возова у функцији брзине (кочнице са два радна притиска).

Конструисао је најефикаснији кочник (водећи уређај кочнице) којим се са локомотиве управља кочницом воза. Божићева решења кочнице железничких возила остала су као основа за све типове до данас примењених ваздушних кочница у железничком саобраћају.

10. Машиница за шишање – Никола Бизумућ

Проналазач популарне „нуларице”, конструктор машине за шишање, родио се у сиромашној породици у Нерадину. После школовања у родном месту, одлази у Ириг да учи берберски занат.

Још у Иригу је дошао на идеју да конструише машину која би унапредила берберску делатност. Готово празног новчаника напушта свој завичај 1855, а само деценију касније – 1865. – бербернице широм Европе биле су преплављене машинама за шишање, изумитељским открићем нашег земљака.

У Лондону где се настанио нашао је финансијере за свој изум, а одмах је никло и неколико фабрика за производњу. Узео је псеудоним Џон Смит да би лакше успео у свету бизниса, а када је умро, његова имовина је процењена на 22 милиона фунти.

Извор: Глас јавности


  • 11
    Shares

Напиши коментар