О очувању српског језика и ћирилице са др Снежаном Башчаревић


Снежана Башчаревић: Снежана Башчаревић

Нашем језику неопходно је вратити достојанство, а то је могуће само ако се води институционална брига за културу српског језика. Тачно је да време технике и компјутеризације чини своје.

Савремене технологије треба пратити, али њихова употреба не треба да пређе у злоупотребу. Приликом овакве врсте компјутерске и дигиталне комуникације ћирилица се занемарује. О очувању српског језика и ћирилице у данашњем времену разговарали смо са редовним професором књижевности на Учитељском факултету у Лепосавићу др Снежаном Башчаревић.

-Лично сам присталица учења страних језика, али не и увођења страних речи у српски језик. Човек вреди онолико колико страних језика говори и колико је књига прочитао, али прво мора добро да савлада свој језик и његову граматику и да прочита довољан број књига да би обогатио свој речник, па тек онда да се позабави учењем других језика. Мислим да су се данас замениле тезе. Народ се мало бави очувањем сопственог идентитета кроз језик, истиче др Башчаревић.

Постоји само криза читалаца

Будући просветни радници не треба да уче своје ђаке само хранећи их информацијама или знањем, већ и откривањем и критичким односом према променама и дешавањима у друштву које се рефлектују и на наш језик. -Просветни радници, свеједно кога и чему уче, ако не уче слободи и љубави, нису на правом путу. Своје студенте усмеравам ка слободи мишљења, развоју критичке мисли и креативности, учим их да буду потврђени просветни радници, али и људи, да не буду богати у речима и моћи, а слаби у раду, да не буду најслабији да схвате другог и другачијег, учим их да постављају питања и траже одговоре, управо у књижевности, да им рад и радост буду животна инспирација, да користе библиотеке, читаонице, вежбаонице, јер не постоји криза књижевности. Књижевност се ствара и српска књижевност је на нивоу европских и светских достигнућа. Постоји само криза читалаца, категорична је др Башчаревић.

У Тршићу је половином ове године одржана Конференција са које је надлежним институцијама послат важан сигнал о неопходности заштите српског језика. То је била Прва интеркатедарска србистичка конференција, напомиње Снежана Башчаревић.

Повећати број часова српског језика

-Ја сам приложила реферат под насловом „Смернице за побољшање статуса српског језика на учитељским (педагошким) и осталим факултетима“. Циљ рада био је да укаже на место и улогу српског језика као наставног предмета на учитељским (педагошким) факултетима. Било је речи о неким предлозима како да се статус српског језика поправи. Ова тема је увек актуелна и мишљења су често подељена. На учитељским (педагошким) факултетима приступ настави српског језика није уједначен. Српски језик, на овим факултетима нема статус какав би морао имати с обзиром на то какву и колику улогу имају садржаји српског језика у првим четирима разредима основне школе. У Републици Србији будуће учитеље образујемо у Београду, Сомбору, Врању Лепосавићу, Ужицу и Јагодини. На свим другим факултетима који подразумевају нужно владање књижевним српским језиком (који нису наставнички и ненаставнички) нема садржаја из предметности матерњег језика. Извела сам закључак да би се на свим факултетима могло наћи места за курсеве из предметности матерњег језика. Програми би били примерени профилу факултета. Предмет би, ради флексибилности, могао бити изборни, иситче др Башчаревић.

Да би се побољшала писменост потребни су добри језички стручњаци, којих у нашој земљи, свакако, има, само је потребно имати у виду њихове добронамерне идеје које се односе на побољшање положаја нашег језика и писма. Као основно полазиште, акценат треба ставити на стручно усавршавање учитеља, који су битни за стицање првих знања. Затим, потребно је повећати број часова Српског језика у основној школи.

На овој важној Конференцији усвојене су две декларације, у виду захтева државним органима и институцијама. Прва о неопходности повећања броја часова српског језика и књижевности у основној и средњој школи. Друга декларација је о статусу српског језика на несрбистичким катедрама и ненаставничким факултетима. У овој декларацији се указује да србисти одавно упозоравају да је језичка култура код Срба на врло ниском нивоу, да је писани и говорни стандард српског језика на ниском нивоу и да је то приметно на сваком кораку, истче је др Башчаревић.

Аутор: Славица Ђукић


  • 4
    Shares

Напиши коментар