У Јасеновцу постоје само два објекта из времена када је ту био логор


Сведочанство унутрашњост објекта у ком је била усташка болница, Фото П. Митић/Новости

Само два објекта су преживела рушење логора Јасеновац и време када су нељуди хтели да затру трагове својих злодела.

Ту су биле усташка апотека и болница у којој су принудно радили лекари, углавном Јевреји и неколико Срба. Из тог времена је и Давидова звезда на једном унутрашњем зиду и дрвени ормарић у ком су били медицински инструменти. Мој муж Гојко није дозволио да их руше, нити да бришу Давидову звезду. Стари су то објекти, али сведоче. Наџивели су време смрти.

Стара сам, све мање покретна и одлучила сам да их уступим нашој Српској цркви, а да монахиње до смрти брину о мени. Тако је најбоље.

Ово је за „Новости“, 23. септембра 2017, у Јасеновцу, испричала бака Љубица Клинцов, у чијем дворишту су на неколико корака од породичне куће једина два објекта која су преживела послератни налет затирања трагова злогласног логора. Бака Љубица је тада имала 88 година и недавно је преминула, а зграде су сада власништво Српске цркве. Још тада, владика славонско-пакрачки Јован, казао нам је да ће та два објекта, удаљена стотинак метара од манастирске цркве Рођења Јована Претече, а на путу према спомен-комплексу где је и споменик „Камени цвет“, у будућем меморијалном центру жртвама Јасеновца који подиже Српска црква – имати врло важно место.

Објаснио нам је тада владика Јован, који је и координатор Одбора за Јасеновац СПЦ, да је Епархија откупила и земљиште између главног пута и реке Саве, баш прекопута цркве, као и зграду Српске школе изграђене у 19. веку која је радила све до 1941.

– Узимајући у обзир велики значај и светињу коју за српски народ представља Јасеновац, епископ Сава је 2000. године, комплекс парохијске цркве Рођења Светог Јована Крститеља прогласио манастиром – испричао нам је владика Јован.

– Три године касније, започета је обнова парохијске куће, сада манастирског конака, и уређење помоћних зграда. Манастир је нарочито оживео када су марта 2016. дошле три монахиње са Бешке на Скадарском језеру. Жеља нам је да манастир са овим врло важним објектима које смо откупили, једног дана буде меморијални центар у спомен свих мученика јасеновачких.

Топола страдања и зверстава

У Ддњој Градини коју од Јасеновца дели само река Сава, сачуван је још један „објекат“ из времена усташког логора. Реч је о „тополи ужаса“. Ово сасушено дрво, један је од најстрашнијих симбола Доње Градине и Јасеновца. Под њом и на њој логораши су мучени и убијани на најсвирепије начине.

Топола ужаса, Јасеновац/Доња Градина

На крошњи дрвета и по његовом деблу пречника већег од два метра, 1958. нађени су ланци и посебно ковани клинови за мучење жртава. Топола ужаса се налази у Спомен-подручју Доња Градина. Иструлила, срушила се 1978, а Влада Републике Српске је 2011. донела одлуку о изградњи стаклене надстрешнице која је сада штити од пропадања.

У највећем српском подземном граду, сачувана је била и зграда школе, у којој ће када буде обновљена, бити библиотека и истраживачки центар.

– Када смо порушили таваницу, пронашли смо два сандука – казао нам је епископ Јован.

– У њима су били, то знамо по датумима, последњи писмени радови српске деце која су школу похађала… Нашли смо последње задатке исписане њиховим ручицама… Готово сви су, недужни, нејаки, страдали…

Како смо сазнали, школска зграда је порушена, урађен је пројекат и предстоји јој обнова. Све што се последњих година ради у манастиру Јасеновац као да је остварење завештања владике Николаја, страдалника из логора Дахау. Он је сазнавши за монструозна страдања народа у јасеновачком паклу записао: „Желео бих да се у Јасеновцу, или било где у Србији, подигне Храм праштања, у спомен свих на правди Бога побијених жртава, и спомен опроштаја крвницима за злочине које починише.“

Ко је и зашто одлучио да се 1946-47. затиру трагови логора Јасеновац?

Извор: Новости


  • 7
    Shares

Напиши коментар