Арно Гујон: „Ако се ми не бавимо српским језиком, нико уместо нас неће”


Директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у регион, Арно Гујон, изјавио је данас да ће акценат Управе, када је реч о дијаспори, бити на учењу српског језика, наводећи да се нико српским језиком неће бавити уколико ми то сами не урадимо.

„Читам да је француски језик у опасности због свеприсутног енглеског језика. Око 512 милиона људи га говори, а ипак се прича да је угрожен, а ми са 15 или 20 милиона оних који говоре српски, морамо да будемо свесни, ако се ми не бавимо српским језиком, нико уместо нас неће”, рекао је Гујон на Одбору за дијаспору Скупштине Србије.

Гујон је казао да је покренута и кампања за очување српског језика.

“Обично се до сада дан матерњег језика обележавао за припаднике националних мањина, и то треба да негујемо и даље, међутим српски језик итекако заслужује да се њиме бавимо”, истакао је Гујон.

Он је на скупштинском Одбору за дијаспору навео да има 1,6 милиона Срба у региону и “исто толико разлога да регион каже ‘хвала’ – за толеранцију, рад, на доприносу културном и економском”.

“Нажалост, сведоци смо да бити Србин у региону није увек једноставно и да не уживамо увек поштовање које заслужујемо. Често уместо речи хвала добијемо и речи мржње, уместо поштовања – омаловажавање”, приметио је Гујон.

Истакао је да због тога и постоји Управа за сарадњу са дијапсором и Србима у региону, као и скупштински Одбор за дијаспору, односно да су ту због побољшања положаја Срба.

“Црна Гора, БиХ, Хрватска, Албанија, Румунија, Мађарска, Словенија. Оно што је тим земљама заједничко је српски народ који је доприносио развоју, изградњи тамошњих друштава и земаља…У свим тим земљама бити Србин треба да буде понос, а не повод за дискриминацију и за стид”, поручио је Гујон.

Каже да Управа, као и представници одбора треба да питају при сваком сусрету представнике држава региона, примера ради, зашто Срби немају статус националне мањине за разлику од њихових сународника који то имају у Србији, иако су мање бројни или зашто је ћирилица потиснута?

Гујон је казао да на годишњем нивоу Управа располаже са 50 милиона динара за удружења Срба из региона и 50 милиона динара за удружења Срба из дијаспоре.

Финансира се око 250 таквих пројеката, рекао је Гујон и додао да се ради на томе да се конкурс дигитализује и да се то више не ради „ручно“.

Извор: РТВ


Напиши коментар