Данас се навршава 22 године од агресије на СРЈ: Злочину је и даље име НАТО!


Бомбе које су пре 22 године, пале широм Савезне Републике Југославије означиле су почетак НАТО агресије на једну суверену европску државу.

Да би остварио своје циљеве, Запад се огромном силом обрушио на један народ и његову државу. Циљ је био да се Косово и Метохија, уз помоћ војне силе, отргну од матице и предају Албанцима како би они остварили своје националне интересе. Наша земља је бомбардована без одобрења Савета безбедности Уједињених нација, гажењем Повеље УН, кршењем завршног документа ОЕБС из Хелсинкија, и Париске повеље.

Напад на Србију, односно СРЈ, извршен је без одобрења Савета безбедности УН, што је био преседан.

Прочитај још: Прикривање и разоткривање правих разлога за рат 1999 на Косову

Наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

Кларк је касније, у књизи „Модерно ратовање“, написао да је планирање ваздушне операције НАТО-а против СРЈ „средином јуна 1998. већ увелико било у току“ и да је завршено крајем августа те године.

Након што је Скупштина Србије потврдила да не прихвата одлуку о страним трупама на својој територији и предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више места у Србији и Црној Гори.

Владислав Јовановић: НАТО ангажован на оспоравању свих могућих националних и државних интереса Србије

Азбука сатанизације Срба – Изјаве мржње које не смемо заборавити

Генерал Владимир Лазаревић: Нато на Србију сручио осам „Хирошима“

РВ и ПВО vs NATO

Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији.

Најпре су гађани противваздушна одбрана и други објекти Војске Југославије, и то у Приштини, Батајници, Раковици (Стражевица), Младеновцу и другде.

“Нећемо више бомбардовати српски народ, већ ћемо им васпитавати и школовати децу“

Руски добровољац: Где сте Срби моји? Да ли вас је преко ноћи неко отео и заменио народом који нема ни памћења ни части?

Последице употребе уранијумских пројектила у US-NATO у бомбардовању Србије 1999.године

Генерал Павковић: На Космету смо издржали НАТО ударе из стратосфере

Ни сада, као ни пре 22 године, нема трунке сумње да је бомбардовање СРЈ било тежак злочин и до данас – некажњен. Пуних 78 дана НАТО је демонстрирао силу, разарао и уништавао, а нашу земљу претворио у поприште смрти, бола, туге… И у таквим околностима, Војска Југославије (ВЈ) предвођена својим врховним командантом Слободаном Милошевићем, њено Ратно ваздухопловство и ПВО, Трећа армија и Приштински корпус, специјалне и инжињеријске јединице – чинили су немогуће. Многобројни маневри које су тада учинили и данас се изучавају и саставни су део светског војничког искуства. Неспорно је, такође, и да ВЈ, посматрано из угла теорије ратовања, није изгубила овај рат, а историчари тврде да је његов епилог заправо резултат невиђеног притиска и претње биолошким нестанком народа.

Руска агенција АПН објавила је да је НАТО изгубио преко 400 војника и преко 60 летелица. У Музеју ваздухопловства у Београду чувају се остаци срушених авиона Ф-117, Ф-16, беспилотних летелица, крстарећих пројектила…

Да је заиста тако, указује и податак да је НАТО агресију започео са 464, а завршио са 1.040 летелица које су лансирале више од 400.000 пројектила и 1.000 крстарећих ракета. Укупна маса ових убојних средстава била је око 22.000 тона. Северноатлантска алијанса је, користећи опасну и забрањену муницију, повела и хемијски рат који до данас није окончан. А укупна материјална штета процењена је на више од 100 милијарди долара.

Прочитај још: „Србија мора бити искључена из европског развоја“ – документа немачке владе

И народ се држао храбро и бранио земљу, показавши своју најбољу страну. Уједињен, храбар, миран, али пркосан, одупирао се колико је било могуће. Бранили су себе и своје.

Укупна материјална штета процењена је тада на 100 милијарди долара.

Да ли је морало да буде рата, питање је које је отворено и дан-данас, али неспорно је да су Резолуција 1244 и Кумановски споразум, као резултати тромесечне одбране земље, и данас, упркос непрекидним притисцима Запада, најјачи адути Србије у борби за Косово и Метохију.

Настрадала и деца

Поред мале Милице Ракић током 78 дана стравичне агресије НАТО авиона на Србију страдало је још 78  деце

Ракете „томахавк“ испаљиване са Јадранског и Средоземног мора, авио-бомбе, злогласни касетни пројектили, падали су широм земље. Храбро су гинули војници, страдали су и деца, цивили у домовима, пацијенти у болницима, путници у возовима. Током 78 дана, српске снаге су имале 753 погинулих: 589 војника и 172 полицајца. НАТО је и убио око 2.000, а ранио око 10.000 цивила. Уништио је или оштетио 1.026 цивилних објеката. Потпуно је разорено седам индустријских и привредних објеката, 11 енергетских постројења, 38 мостова, 28 радио и ТВ-репетитора, 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 основних и средњих школа, 29 манастира и 35 цркава. У ноћи 23. априла, у 2.06, НАТО је у нападу на зграду телевизије усмртио 16 радника РТС. То је био први случај у историји да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.

Агресија НАТО била и остала злочин против мира

Агресија НАТО-а на Србију пре 22 године био је и остао злочин против мира и човечности јер је акција извршена без одобрења Савета безбедности УН и представља грубо кршење Повеље УН, Завршног документа ОЕБС-а, као и сопственог Оснивачког акта, оценио је Београдски форум за свет равноправних годишњицу почетка НАТО бомбардовања тадашње СРЈ.

Мурино 1999. године – крвави трагови НАТО пакта

Прочитај још: Први рафал немачких војника после II светског рата био је рафал по Србима

Агресија и потоња окупација Косова и Метохије, незаконито успостављање базе “Бондстил“, једне од највећих америчких војних база у свету, једнострано проглашавање независности територије под мандатом УН, грубо кршење резолуције 1244 СБ УН, представљају опасне преседане, тешке ударце европском и глобалном систему безбедности, као и охрабривање ширења сепаратизма и тероризма са несагледивим последицама.

Прочитај још: Пламен гори – Догодине у Призрену


Напиши коментар