Зашто поскупљује земља у Србији?


Илустрација

Зашто су Србији све веће цене ораница и обрадиве земље, без обзира на локацију?

Већ дуже време у медијима можемо да видимо написе који анализирају пораст цена, пре свега, пољопривредног земљишта на локацијама широм Србије.

Док су не тако давно високе цене земље биле резервисане само за најближу околину великих градова и то пре свега на Београд и Нови Сад, анализе сада показују да се тај тренд мења и да земља широм Србије има све више цене, без обзира на удаљеност од градова, пише портал Каматица.

Анализа коју је недавно урадио лист Блиц показује да су највише цене по хектару забележене у Шумадији и Западној Србији (где хектар иде до 25.000 евра) и у Јужнобачком округу (до 31.000 евра). Не заостаје много ни Јужна Србија, где најскупљи хектари коштају до 20.400 евра, што је нешто скупље од околине Београда. Наравно, овде треба нагласити да цене у оквиру свих региона зависи од локације, приступачности и квалитета земљишта, могућности за укрупњавањем поседа, то јест проширивањем на околне парцеле и осталих фактора.

Два су кључна разлога за овај раст цена обрадивог земљишта.

Последњих година уочљив је пораст стартап предузећа управо у области производње онога што се данас модерно зове „органиц“, а код нас је традиционално познато као домаћа храна, дакле она коју су деценијама (па и вековима) у Србији производили домаћини на селу. Најбитније за ову грану економије јесте да постоји пораст интересовања за њу, пре свега код младих пољопривредника. Реч је о новој генерацији која је одрасла уз дигиталне технологије и која зна како уз помоћ истих може да повећа своје приносе и даје развија агро бизнис.

Када је реч о земљи, паралелно са малим пољопривредним произвођачима, постоји и велика количина крупних пољопривредника који имају потенцијал за раст и укрупњавање земљишних поседа које обрађују.

Гледано са пољопривредне стране, раст цена ће се свакако наставити јер је обрадиво земљиште ограничен ресурс. Када неко купи парче њиве са којом зна шта ће да ради, то парче њиве више неће бити на продају. Том логиком тржиште се смањује, а самим тим цена преосталог земљишта које је на тржишту се повећава.

Поред пољопривредног бизниса, до раста цена ораница је дошло и због бизниса некретнина.

Крупни капитал често има обичај да чува вредност кроз некретнине, па тако расту цене квадрата када су у питању квадрати станова, али и хектари њива које могу постати грађевинско земљиште. Људи који купују то земљиште за неке будуће некретнине најчешће немају проблем да сачекају 15-так година да то земљиште буде пренамењено из пољопривредног у грађевинско. Ове парцеле углавном се налази по ободу или у близини градова.

Извор: Б92


Напиши коментар