И ми жито за трку имамо: Русија прва код пшенице, а Србија испред Русије код кукуруза


Ако нас нема високо код пшенице, има нас код кукуруза: у 2020. смо постали седми извозник на свету, а Русију смо спустили на осмо место!

Русија је у 2020. имала највећу вредност и количину продате пшенице на светској пијаци испред САД и Канаде (линк). Док су давне 2009. САД (5,4 милијарди долара), Канада (5,3), Француска (3,8) и Аустралија (3,7) биле далеко испред Русије са фактурисаних 2,8 милијарди долара од извоза кукуруза, у 2020. је Русија била, трећу годину заредом, на првом месту са 8 милијарди долара, испред САД и Канаде, са по 6,3 милијарде долара. Ипак, ово није и рекордна вредност јер је она постигнута у 2018 – 8,4 милијарди долара. Ми смо код пшенице око 30. места у свету и суседне земље чланице ЕУ имају далеко веће вредности извоза, па баш и нису неки подаци за изношење и понос.

За Русију је јако важно да што брже диверсификује своју извозну понуду и да што више смањи зависност од нафте, гаса и пар метала, јер ови производи буквално кретањем своји цена одређују економска кретања у њој.

Ако нас нема високо код пшенице, има нас код кукуруза: у 2020. смо постали седми извозник на свету, а Русију смо спустили на осмо место (или на девето, недостају подаци за Бугарску)!

За Србију би боље било да извози, осим оваца, свиње, а не да хранимо кукурузом свиње у Немачкој, а они нам пласирају свињетину. Извоз кукуруза би вредео мање, а увоз свињетине много мање. Али, то су модерни методи колонијалне експлоатације: ми њима кукуруз, они нама свиње. То је још увек боље него у периоду 1941-1944. када су Немци додељивали свиње на товљење поморавским сељацима, а они су могли да плате главом, или батинама, уколико свиња угине или је украду четници.

Највећи део извоза кукуруза фактурише се на Румунију. Из Румуније се кукуруз пласира по тачно 30% већој цени (просечно одступање у периоду 2009-2019) у остатак света, па и пре него што свиње у Шпанији или Немачкој угледају кукуруз из Србије, већ добар део зараде од овог извоза оде ко зна где. Шпанија није признала Косово и Метохију а у свињетину немачког квалитета не треба сумњати – ипак је то Немачка.

А парице? Оне нису важне, важно је да смо имали већу вредност и количину извоза кукуруза од Русије.

Извор: Макроекономија


Напиши коментар