Некадашњи председник Генералне скупштине Уједињених нација: НАТО згазио све законе


Јан Каван, некадашњи председник Генералне скупштине Уједињених нација и бивши министар спољних послова Чешке, потписник петиције против независности Косова и Метохије

Јан Каван, некадашњи председник Генералне скупштине Уједињених нација и бивши министар спољних послова Чешке, у ексклузивном разговору за “Вести” поводом 22. годишњице почетка НАТО агресије на СР Југославију истиче да је то била илегална војна операција која је раније већ била договорена.

Каван истиче да није постојао начин да се спречи бомбардовање тадашње СРЈ. У основи, та одлука је донета децембра 1998. године када је НАТО и формално поставио ултиматум Слободану Милошевићу. Када је он то одбио, НАТО је одлучио да 24. марта спроведе у дело претњу која је припремио неколико месеци раније.

Припадате групи оних западних политичара који су од почетка тврдили да је реч о нелегалној војној операцији?

– Било је више него очигледно да је у питању управо то, илегална војна акција НАТО. Та операција није добила мандат УН и притом је представљала кршење Повеље УН, али и међународног права.

Необично је да то тврди неко ко је био председник Генералне скупштине УН и министар спољних послова Чешке?

– Не видим да је у томе било шта неуобичајено. Од почетка сам имао свој јасан став о бомбардовању Србије и то није имало никакве везе с положајем на ком сам био. Кршење међународног права остаје кршење међународног права. Уколико то не истичемо као непобитну чињеницу лако ће нам се догодити да потонемо у џунглу у којој не важе правила и закони, већ искључиво закон јачег.

Можете ли нам открити, ко је тада био најгласнији за бомбардовање СРЈ. Да ли је било европских лидера који су се томе противили?

– Тада нисам био у положају и могућности да знам на који начин се у дипломатским круговима ЕУ у то време размишљало. За одлуку о бомбардовању сам први пут чуо од Хавијера Солане, тадашњег генералног секретара НАТО и то у телефонском разговору два дана пред саму НАТО акцију. Али, искрено, не знам да је иједна земља, чланица НАТО била одлучно против те интервенције. Додуше, одлуку о томе су донеле САД.

Крвави трагови НАТО злочинаца, фото: Алекса Станковић

Мировна иницијатива

Остаћете запамћени и по томе да сте током агресије на СРЈ покушали да покренете “чешко-грчку мировну иницијативу”. Међутим, тај покушај је пропао?

– Не бих се сложио са вама да је та иницијатива у потпуности пропала. Очигледно је да је била велика штета што ниједна друга земља осим Грчке није одговорила на мој апел, а затим и апел Јоргоса Папандреуа. Такође, у том науму су покушали да нас успоре износећи читав низ разних “препрека” и у оба наша министарства. Зато смо били принуђени да одложимо објављивање самог текста иницијативе за средину маја 1999. Искористио сам прилику док сам са колегом Папандреуом био у званичној посети Кини да у амбасади Чешке потпишемо нашу мировну иницијативу. Али, та одлука није имала никакве везе с нашим кинеским домаћинима.

Какве су биле реакције западних званичника?

– Нашу мировну иницијативу осудио је тадашњи амерички амбасадор у Прагу, Џон Шатак, али не и друге НАТО дипломате. Британски министар спољних послова Робин Кук рекао ми је да разуме моју мотивацију, али да не може да је подржи. С друге стране, норвешки министар спољних послова Торбјорн Јагланд, који је касније био председник парламента и председник Нобеловог комитета, током моје посете Норвешкој отворено је изразио подршку Мировној иницијативи.

Погођена топлана за НАТО убице је војни циљ (Фото: Тањуг, архива)

Кажете да иницијатива није доживела потпуни неуспех?

– Верујем да је делимичан успех ове мировне иницијативе био тај што се већина главних идеја и предлога које смо изнели нашла у Споразуму о прекиду ватре, што је и био наш најхитнији циљ, у тексту Пакта о стабилности, као и касније, јуна 1999. у Резолуцију Савета безбедности УН 1244 којом је Косово признато као део Југославије, мада под међународном управом. Принципи Резолуције 1244 важе и данас и за жаљење је што су прекршени.

Колико је Резолуција 1244 за Србију “последња сламка спаса” да сачува Косово или је то само жеља?

– И даље понављам да Резолуцију 1244 треба у потпуности применити.

Влада против Земана

У међувремену је Косово прогласило самосталност. Потписник сте петиције којом сте се томе оштро супротставили тврдећи да је признавање тог чина створило проблем у функционисању светског правног поретка. На шта тачно мислите?

– Да, потписао сам петицију против независности Косова, јер је таква једнострана декларација кршила Резолуцију УН 1244, а тиме и међународно право. Ценим да још постоји више земаља које нису прихватиле ову Декларацију о независности, укључујући пет држава чланица ЕУ. Дубоко жалим што Чешка није међу њима. Тада је наша влада била приморана да одобри независност Косова, али је то учинила без одобрења парламента који је у то време позивао на дијалог. Гласање у влади није било једногласно, али је већина превладала.

Колико је реално да Чешка повуче то признање?

– Председник Милош Земан у потпуности подржава кораке ка повлачењу овог признања, али, нажалост, влада то не чини. У тренутним околностима, са жаљењем признајем да такво повлачење не видим као реално у догледној будућности.

Како оцењујете напоре власти у Србији да се дијалогом дође до прихватљивог решења о будућем статусу Косова?

– Приметно је да званични Београд чини све да би се дошло до најбољег политичког решења и због тога подржавам српску владу и председника Александра Вучића. Само кроз дијалог може се доћи до договора којим ће бити задовољне обе стране. Косово вероватно више неће бити део јединствене државе, али то не значи да не може да добије посебан статус и да кроз успостављање неке варијанте два представничка Дома заједно са Србијом настави пут европских и међународних интеграција.

Чешка се није питала

Да ли је Чешка тада могла да заустави бомбардовање?

– Чешка тада није била чланица НАТО. Заправо, прикључили смо се само недељу дана пре самог бомбардовања и буквално стављени пред свршен чин. Није било реалног начина да у таквој ситуацији спречимо бомбардовање и стога смо покушали све да се оно заврши што је пре могуће.

Не постоји војно решење

Шта би, по вама, Србија још требало да уради како би задржала своју јужну покрајину и да ли је то уопште могуће?

– И Србија и Косово желе да се придруже ЕУ.

ЕУ има многе правне оквире који би требало да штите права етничких, националних и верских мањина. Србија би требало да преговара о условима за Србе на Косову и о статусу Косова који би најбоље штитио њене интересе. Био сам, на пример, против распада бивше Чехословачке, али признајем да су сада, када су и Чешка и Словачка чланице ЕУ, односи између наших братских нација заиста врло добри. А Словачка је стекла независност легално, што Косово није. Решење је у рукама жилавих и паметних дипломата. Не постоји војно решење.

Извор: vesti-online


Напиши коментар