Пет промена у нашој психи за које терапеути криве протеклу годину


Илустрација

Протекла година је свакако за памћење, али не по добру, а стручњаци још увек покушавају да докуче какве ће бити краткорочне, а какве дугорочне последице.

Отуђеност, страх, останак без посла, смрт ближњих… све су то фактори који сигурно утичу на нашу психу. Иако већина нас једва чека да заборави протеклу годину, брисање менталних траума ће потрајати много дуже. Ово су појаве око којих су стручњаци највише забринути.

1. Пораст депресије и анексиозности

Симптоми депресије су се утростручили са 8.5 на 27.8 посто током пандемије, судећи према студији објављеној у магазину „ЈАМА Нетwорк Опен“.

Они који имају мања примања и изложени су стресу око губитка посла, пријавили су како се ради о великом терету који ће сигурно утицати на пораст менталних потешкоћа у времену које следи. Уз то се више људи данас бори с мислима о самоубиству, иако се стопа смртних случајева није повећала током године, а стручњаци наглашавају да већина људи који размишљају о самоубиству, на крају га ипак не почине.

Ако вам пролазе ове и сличне мисли кроз главу, свакако контактирајте стручњака и пријавите и било какве симптоме депресије, анксиозности, промене у спавању, умор…

2. Поремећаји у исхрани

Како нико није знао када ће се живот (и да ли ће) вратити у нормалу, храна и сопствена слика у огледалу били су на уму многима прошле године.

Робин Хорнстин, психолог и стручњак за проблеме у исхрани забележио је пад од 50 одсто кад су у питању особе које су редовно долазиле на третмане.

„Приметан је пораст особа које пате од проблема са исхраном, а то што смо проводили целе дане на рачунару и онлајн састанцима, никако не помаже томе да јасно видимо слику нашег изгледа, па људи све чешће траже мане у свом изгледу“, додао је.

Једна студија показала је да 9 од 10 особа које су већ имале поремећаје у исхрани само примећују јачање симптома. Упити за помоћ су такође порасли за око 81 одсто. Финансијске промене, изолација, траума и туга су само неки од окидача.

3. Јак утицај на здравствене раднике

Психолог Пол Грин из Њујорка се прибојава дуготрајног утицаја на здравствене раднике.

„Једна ствар која ме посебно забрињава су управо ти људи и тешке одлуке које су морали да доносе због гужве у болницама и промене рада. Управо би то могло да доведе до ПТСП-а због могућности да ће сами себе кривити“.

Највише се боји за ментално здравље особља у хитној служби због великог броја неочекиваних догађаја, што је кључни разлог за развој поремећаја. Додаје да, ако имате пацијента старог 97 година који је умро од инфаркта, није једнако трауматично искуство као кад умре особа стара 23 године од ковида.

4. Доступност терапије

Повећао се број телефонских линија које су отворене за помоћ особама с потешкоћама, али особама које су доживеле велику трауму то понекад није довољно.

Програми за ментално здравље су такође пуни, па је тешко особи која има проблем са исхраном да чека шест месеци да дође на ред за разговор.

Онима који не могу да приступе терапији др Хорнстин саветује да се користе свим ресурсима, а ако је потребно и разним радионицама које се одвијају онлајн.

5. Засићење у односима

Кроз карантин, парови су почели да проводе више времена заједно, што је била прилика да на светло дана изађу све добре али и лоше стране односа. Више није увек боље, па ће стручњаци рећи да ако рецепт захтева шољу шећера, а стави се ипак 12, онда то никако не може да успе. Исто се односи и на везе.

Савет онима који у пару проводе превише времена јесте да направе мало простора када могу да буду сами, јер сви имамо своје потребе за ресетовањем. Иако тренутно не можете да се дружите с пријатељима како сте то могли некада да чините, свакако можете сами у шетњу или вожњу бициклом, пише Ординација, а преноси Прва.


Напиши коментар