Промоција књиге Пусто турско академика др Дарка Танасковића у Народом музеју у Београду


Неоосманизам је константа спољне политике Турске. Фото: Славица Ђукић

Турска се мора озбиљно и детаљно пратити, она је за нас врло важан чинилац који најпре треба разумети и проучити да би се затим градили реални односи у обостраном интерес, сматра Танасковић

Нова књига академика др Дарка Танасковића „Пусто турско“ представљена је на јучерашњој промоцији у атријуму Нароног Музеја у Београду. Књигу су издали Институт за политичко умрежавање, Институт за европске студије и Информатика а.д. Београд. Рецензенти књиге су др Миша Ђурковић, др Саша Гајић и Војислав Лалић. Књига је значајан документ, састављена од низа научних радова, огледа и публицистичких текстова који су настајали као реакције на одређене догађаје повезане са спољном политиком Турске. У центру пажње др Танасковића је сложено деловање Турске на Балкану. Овде је потребно истаћи и то да др Танасковић уочава промењен став и реторику Турске после 2016. године када долази до побољшања односа са Србијом.

Заокрети турске политике

У књизи „Пусто Турско“сабрано је више од 20 текстова које је професор Танасковић објавио после 2010. и изласка књиге „Неоосманизам“ која је такође изазвала велико интересовање на Б алкану и у Русији. На промоцији су о књизи „Пусто турско“ говорили: др Миша Ђурковић из Института за европске стидије, др Срђан Перишић професор из Источног Сарајева и аутор.

Професор Танасковћ је напоменуо да према Турској, где је био амбасадор 1995-1999 , има „дубок лични, а не само научни однос, да је воли и да се труди да буде објективан без обзира на све кратковиде, површне и нетачне оптужбе на његов рачун за туркофобију“.

На промоцији је било речи о заокретима турске унутрашње и спољње политике, поготово од доласка Реџепа Тајипа Ердогана на њено чело, неоосманизму као суштинском елементу турског менталитета и најдубљој суштини сваке њене политике, ердоганизму као новој фази неоосманизма, тренутном узлету међудржавних односа Турске и Србије, потреби осмишљавања српске стратегије у односима са Турском.

Неоосманизам је дубинска константа, не само турске спољне политике, већ укупног државно-националног наступања Турске државе и суштински елемент турског менталитета. То никако не значи негативан вредносни суд у смислу потребе да увек и свуда будемо против Турске, да мрзимо Турке, да нећемо да са Турском имамо што боље међусобне односе, већ једино, да је потребно увек знати да је стратегијска пројекција турске спољне политике, без обзира на промене, увек и неоосманистичка“, рекао је Танасковић.

Турска се креће у правцу ердоганизма

Најзначајнија порука Др Танасковића је да се Турска мора озбиљно и детаљно пратити, да је она за нас врло важан чинилац који најпре треба разумети и проучити да би се затим градили реални односи у обостраном интересу.

У књизи између осталог препознајемо хронологију промене спољне политике Турске. То се најбоље огледа на примеру односа Русије и Турске. Имали смо прво претњу силом између две земље, наговештавање међусобног увођења санкција, па све до потпуног обрта у само неколико година, када Турска купује наоружање о Русије иако је чланица НАТО. Ту специфичну хронологију догађаја анализира професор Танасковић у својој књизи“, казао је др Миша Ђурковић.

Однос између Турске и Приштине др Танасковић је окарактерисао као лош у дужем временском периоду и мада Турска на Косову и Метохији има велике инвестиције, постоји много нерешених проблема. Однос Ердоган-Тачи је доста добар али у спољној политици Т урске нема константе. Само интерес, рекао је Танасковић.

О спољнополитичким заокретима Турске говорио је и професор др Срђан Перишић.

Мислим да се Турска са Ердоганом креће у правцу ердоганизма – то су примесе неоосманистичке политике, али су у њој избачене САД и атлантистичка геополитика, што је добро за нас. У последњих пет година гледамо добре односе између Турске и Србије“, рекао је Перишић.

Аутор: Славица Ђукић


Напиши коментар