Пуних 68 година Нови Сад је имао свој стуб срама


Илустрација: НС Уживо

Кажњени Новосађани завршавали су на стубу срама пуних 68 година. На том месту данас се окупља, скоро свакодневно пролаз или испија кафа.

Стуб срам стајао у центру 68 година, и представљао је једну врсту забаве, јер је извршење казни пратио велики број гледалаца. Новосадска гладијаторска арена, у којој кажњени нису имали могућност да се бране, налазила се на углу данашње Милетићеве и Змај Јовине.

Новоуспостављена власт, када се ослободила аустроугарске спреге, одлучила је 1748. године да сузбије криминал и неморал код становништва. Изграђено је губилиште, у близини садашњег затвора, и стуб срама у самом центру, који је са “радом” почео у фебруару 1749. године.

Мучилиште за беспосличаре који се задрже више од пет дана у граду, за коцкаре у јавним
локалима, за галамџије ноћу по улицама, пијане службенике у радно време, налазило се на углу Лебарске (сада Милетићева) и Главне улице (Змај Јовина). Градски челници сложили су се да најмања казна треба бити 10 удараца, а највећа сто.

Кажњенику је са врата висила табла на којој је описан злочин који је починио. Везиван је за
стуб док су га пролазници посматрали. Ако је кажњен на батинање, након два-три сата џелат би јавно извршио ову казну штапом или бичем.

Прва казна ударања штапом, у којој је кажњен деветнаестогодишњи чизмарски калфа због
псовке, донета је 5. марта 1749. године.

“Молимо да се стуб срама који је у ранија времена служио за извршење телесне казне над осуђеницима, склони из Главне улице куда пролази и процесија, што је велика срамота. Стуб се може подићи у некој забаченој улици, ако је још потребан…”, упучено је градским властима од стране грађана, који очигледно нису имали ништа против оваквог мучења, већ им је сметала локација.

Стуб срама излази из употребе у Новом Саду након више од пола века, 1817. године, не остављајући нам иза себе податке колико људи је на њему кажњено или изгубило живот током бичевања.

Аутор: Ивона Каран
Извор. НС Уживо


Напиши коментар